Dejan Savićević prisustvovao je u Ulcinju projekciji filma „Moca: Jedna od najlepših fudbalskih priča“ i sa velikim poštovanjem govorio o Momčilu Vukotiću. Susret na petom Mundijalu prijateljstva doneo je uspomene na jednog od simbola Partizana, ali i podsetio na odnose koji su opstali dugo nakon poslednjeg sudijskog zvižduka.
U Domu kulture u Ulcinju, među posetiocima projekcije posvećene velikanu crno-belih, našao se i jedan od najčuvenijih fudbalera Crvene zvezde. Savićević je pred početak filma aplauzom pozdravio prikazivanje Vukotićevog dresa. Bio je to jednostavan gest, ali dovoljno upečatljiv da pokaže koliko je Moca bio cenjen i među onima koji su stajali na suprotnoj strani terena.
Savićević je posebno naglasio koliko je Vukotić značio Partizanu.
„Ja nisam video boljeg igrača, i koji je više dao Partizanu nego što je dao Moca Vukotić“, rekao je nekadašnji as crveno-belih.
Njegovo sećanje seže do 1983. godine, kada je Partizan gostovao u Podgorici. Savićević je tada bio mladi fudbaler na klupi Budućnosti i dobio je tek nekoliko minuta na terenu. Ipak, susret sa Vukotićem ostao mu je u pamćenju. Govoreći posle projekcije, izdvojio je i način na koji je Dragan Džajić u filmu opisao Mocine igračke kvalitete.
Njihov odnos kasnije je dobio drugačiji oblik kroz saradnju u reprezentaciji. Moca je Savićeviću ostao u sećanju kao pristupačan i duhovit čovek, spreman za razgovor i šalu. Uz fudbalsku veličinu pamti i jedan sasvim svakodnevni detalj — Vukotićevu ljubav prema cigaretama.
Takve uspomene daju toplinu priči o velikom igraču. Iza dresa, utakmica i priznanja ostaje čovek sa svojim navikama, humorom i načinom na koji se ophodio prema saradnicima. Upravo je o tome Savićević govorio, prisećajući se zajedničkog rada, prenosi Mondo.
Film Aleksandra Paunovića obuhvata i tu stranu Vukotićevog života. Pored fudbalskih savremenika, o njemu govore ljudi koji su poznavali njegovu ljubav prema slikarstvu i pozorištu. U priči učestvuju Duško Kovačević, Vlada i Bajka i njegov učitelj slikanja Nebojša Đuranović.
Mondo podseća da je Vukotić u dva igračka perioda proveo petnaest godina u Partizanu, osvojio tri prvenstva Jugoslavije i nastupio na ukupno 791 utakmici crno-belih. Njegov značaj zato se prepoznaje i u dugovečnosti i u vezanosti za klub čiji je postao simbol.
Savićević se osvrnuo i na rivalstvo večitih. Objasnio je da su godine donele zrelost, a da su nekadašnje nesuglasice sa utakmica izgubile značaj. Sa brojnim bivšim igračima Partizana ostao je u dobrim odnosima, što potvrđuje i njegovo prisustvo na projekciji.
U razgovoru za Sportal dotakao se i reprezentacije Crne Gore. Zadovoljan je učinkom od deset bodova posle četiri utakmice Lige nacija, uprkos povredama, ograničenom izboru igrača i umoru. Izrazio je nadu da će završnicu takmičenja ekipa dočekati sa boljom zdravstvenom situacijom.
Ipak, susret u Ulcinju obeležilo je sećanje na Mocu. Mundijal prijateljstva okupio je sportska imena regiona, a projekcija je dala povod da se o velikanu Partizana govori izvan uobičajenih navijačkih podela.
Kada Savićević sa takvim uvažavanjem govori o Vukotiću, njegovo priznanje ima posebnu težinu. Dolazi od čoveka koji zna koliko je teško ostaviti trag u velikom klubu — i koji ume da prepozna tu veličinu u protivničkom dresu.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)