Kafa bez kofeina možda ima prednost za pamćenje koju nema obična kafa sa kofeinom, pokazalo je manje istraživanje objavljeno u časopisu Nature Communications. Učesnici koji su pili kafu bez kofeina ostvarili su značajno bolje rezultate na dva testa pamćenja, dok kod onih koji su pili kafu sa kofeinom nije zabeleženo statistički značajno poboljšanje. Naučnici pretpostavljaju da bi važnu ulogu mogli da imaju crevni mikroorganizmi i njihova komunikacija sa mozgom.
Rezultati ukazuju na to da dejstvo kafe na organizam ne može da se pripiše samo kofeinu. Ipak, istraživanje je obuhvatilo mali broj učesnika, pa su potrebne dodatne studije kako bi se potvrdilo da li kafa bez kofeina zaista može da poboljša pamćenje.
U istraživanju je učestvovao 31 redovni konzument kafe, koji je tokom dve nedelje morao da se odrekne svog uobičajenog unosa od tri do pet šoljica dnevno.
Nakon tog perioda, naučnici su u uzorcima stolice zabeležili značajne promene u sastavu crevnog mikrobioma, odnosno zajednice mikroorganizama koji žive u crevima.
Učesnici su potom podeljeni u dve grupe. Jedna je tri nedelje pila kafu bez kofeina, a druga kafu sa kofeinom, pri čemu nisu znali koju vrstu dobijaju. Svakodnevno su konzumirali četiri kesice instant-kafe.
Ponovno uvođenje kafe izazvalo je brze promene u crevnom mikrobiomu, bez obzira na to da li je napitak sadržao kofein.
Učesnici su nakon povratka kafi prijavili i smanjenje stresa, depresivnosti i impulsivnosti. Ove promene zabeležene su i kod onih koji su pili kafu bez kofeina.
Međutim, smanjenje anksioznosti i psihološke uznemirenosti, kao i poboljšanje pažnje i budnosti, bili su povezani sa konzumacijom kafe sa kofeinom. To je u skladu sa ranijim saznanjima o specifičnom uticaju kofeina na kognitivne funkcije i raspoloženje.
Bolji rezultati na testovima pamćenja
Najviše pažnje istraživača privukli su rezultati grupe koja je pila kafu bez kofeina.
Učesnici su radili testove u kojima je trebalo da zapamte određeni broj reči i lokacija. Grupa koja je pila kafu bez kofeina ostvarila je značajno bolje rezultate i napravila manje grešaka, dok kod grupe koja je konzumirala kafu sa kofeinom nije zabeleženo statistički značajno poboljšanje na tim testovima.
Jedno od mogućih objašnjenja jeste da kafa sadrži brojne sastojke koji deluju na organizam nezavisno od kofeina.
Među njima su polifenoli, biljna jedinjenja koja mogu da utiču na sastav i aktivnost crevnog mikrobioma. Kafa ne sadrži probiotike, ali njeni sastojci mogu da utiču na mikroorganizme koji učestvuju u različitim metaboličkim procesima.
Naučnici zato razmatraju mogućnost da određene promene u crevima utiču i na funkcije mozga, uključujući pamćenje, raspoloženje i reakciju na stres.
Veza između creva i mozga
Džon Krajan, neurobiolog sa irskog univerziteta University College Cork, istakao je da kafa ima mnogo složenije dejstvo od onog koje se obično pripisuje kofeinu.
– Kafa je mnogo više od samog kofeina. Ona je složen prehrambeni faktor koji deluje na naše crevne mikroorganizme, metabolizam, pa čak i na emocionalno stanje – objasnio je Krajan.
Njegova laboratorija proučava komunikaciju između creva, crevnog mikrobioma i mozga, poznatu kao osovina creva–mozak. Krajan je još 2013. godine uveo termin „psihobiotici“ kako bi opisao potencijalni uticaj probiotika i crevnog mikrobioma na mentalno zdravlje.
– Najveće iznenađenje bilo je to što smo, kada smo ponovo uveli kafu, dobili veoma zanimljive rezultate i nakon ponovnog uvođenja kafe bez kofeina. Dakle, nije reč samo o kofeinu – rekao je naučnik.
Potrebna su dodatna istraživanja
Krajan je upozorio da je istraživanje obuhvatilo mali broj ljudi i da otvara niz pitanja na koja nauka tek treba da odgovori.
Prema njegovom mišljenju, kafa bi mogla da bude deo zdrave i uravnotežene ishrane koja doprinosi održavanju ravnoteže u sistemu za varenje. Ipak, na osnovu ovog eksperimenta ne može se zaključiti da kafa bez kofeina pouzdano poboljšava pamćenje kod svih ljudi.
Rezultati ukazuju na to da različite komponente kafe mogu imati različite efekte na organizam. Kofein je verovatno važan za budnost i pažnju, dok bi drugi sastojci, preko crevnog mikrobioma ili drugih mehanizama, mogli da utiču na pamćenje.
Istraživači zato smatraju da je potrebno bolje razumeti način na koji kafa utiče na osovinu creva–mozak pre nego što se donesu konkretniji zaključci o njenoj ulozi u očuvanju kognitivnih funkcija.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)