Nemačka bi do 2045. mogla da izgubi 1,7 miliona stanovnika. Dok Berlin i drugi privlačni gradovi rastu, slabiji regioni ostaju bez radnika. Studija pokazuje zašto su lokalna rešenja neophodna.
Da li broj stanovnika raste ili opada? Odgovor na to pitanje veoma je važan, i to ne samo političarima. Jer tamo gde broj stanovnika raste, moraju da ga prate i stanogradnja, škole i saobraćaj. Tamo gde opada, infrastruktura i osnovne javne usluge moraju da funkcionišu sa manje ljudi.
To zvuči jednostavnije nego što jeste. Jedan od mnogih primera: vodovodne i kanalizacione cevi projektovane su za određene količine. Kada kroz njih protiče znatno manje vode, ona se duže zadržava u cevima.
Time se pogoršava kvalitet vode, mikroorganizmi se lakše razmnožavaju, a cevi moraju češće da se ispiraju. Smanjivanje obima mreže je skupo.
Nemačka će imati više penzionera i manje zaposlenih
Broj stanovnika u Nemačkoj mogao bi do 2045. da se smanji na oko 81,8 miliona. To bi bilo 1,7 miliona ljudi manje nego krajem 2025. godine.
Taj proračun objavio je Berlinski institut za stanovništvo i razvoj u novoj studiji, izrađenoj u saradnji sa Fondacijom Vistenrot.
Samo smanjenje broja stanovnika nije glavni problem. Veće posledice imaće to što će biti sve više penzionera, a sve manje zaposlenih. Njihov broj mogao bi do 2045. da se smanji za 4,7 odsto na nivou cele zemlje.
“Generacije bejbi-bumera odlaze u penziju, a za njima dolaze znatno malobrojnije generacije. Broj rođenih opada, a doseljavanje ne nadoknađuje sve veću razliku između broja umrlih i rođenih“, rekla je predsednica Instituta Katarina Hinc na predstavljanju studije u Berlinu.
Bejbi-bumerima nazivaju se ljudi rođeni šezdesetih godina prošlog veka. Tada se u svakoj generaciji rađalo milion dece i više. Potom je stopa nataliteta drastično pala, praktično se prepolovila.
Privreda određuje budućnost regiona
Nemačka se smanjuje, ali ne svuda podjednako. Savezna Republika ima federalno uređenje. Postoje savezni nivo, pokrajine i opštine.
Najniži nivo podeljen je na ukupno 400 okruga i gradova. Upravo njih studija analizira pomoću sistema ocenjivanja koji obuhvata 26 pokazatelja iz oblasti demografije, privrede, obrazovanja i socijalnih prilika.
Rezultat iznenađuje.
“Dobro poznate razlike između istoka i zapada, severa i juga, grada i sela govore samo deo priče“, ocenila je Hinc.
U budućnosti će, još mnogo više nego danas, presudno biti koliko je neki region ekonomski privlačan i, zahvaljujući tome, finansijski dobro stoji.
“Neki regioni će u narednim godinama izgubiti znatan broj stanovnika i radnika, dok će drugi nastaviti da rastu. Čak i unutar istoka, juga i ruralnih područja produbljuje se demografski i ekonomski jaz“, rekla je Hinc.
Demografske promene traže političku akciju
“Demografske promene odvijaju se sada, pred našim očima, i osećaju se svuda“, upozorava predsednica Instituta.
“Njihove posledice mogu da se ublaže, ali više ne mogu da se izbegnu. Što duže čekamo, to će manevarski prostor biti manji.“
Frederik Zikstus iz Berlinskog instituta naglasio je da gotovo svuda ima više umrlih nego rođenih, što je posledica decenijama niskih stopa nataliteta. Posledica je jasna: o kretanju broja stanovnika nekog regiona odlučuju doseljavanje i odseljavanje.
Doseljavanje iz inostranstva proteklih decenija doprinosilo je stabilizaciji demografskih kretanja. Međutim, starenje društva više ne može da se zaustavi samo migracijama.
Prema studiji, nekoliko preduslova važno je da bi neko mesto privlačilo doseljenike i iz inostranstva i iz drugih delova Nemačke.
Radna mesta sa dobrim uslovima i primanjima, dovoljno radnika za preduzeća, finansijski dobro opremljene opštine, mogućnosti za brigu o deci za porodice i funkcionalan saobraćaj.
Berlin prednjači u rastu stanovništva
Mnogi veliki gradovi verovatno će nastaviti da rastu, rekao je Manuel Slupina iz Fondacije Vistenrot. Prema studiji, prednjačiće Berlin.
Broj stanovnika nemačke prestonice trebalo bi da poraste za gotovo deset odsto. Ali ljude privlače i Hamburg, Frankfurt na Majni, Minhen i Diseldorf, kao i Lajpcig, Drezden i Potsdam.
Ipak, klasične razlike između grada i sela ne važe svuda, navode autori. Verovatno će rasti i okolna područja brojnih velikih gradova. Dok se mladi češće sele u metropole, porodice sa decom radije odlaze u okolinu.
Među gubitnicima su i mnogi veliki gradovi na zapadu Nemačke, poput Bremena, Duizburga, Dortmunda i Kajzerslauterna. Oni su ekonomski sve manje privlačni.
Na samom začelju liste nalaze se brojna slabo naseljena područja u Nemačkoj, mnoga od njih na istoku zemlje.
Regionima predstoji nadmetanje za radnike
Od 20 okruga i gradova koji nisu u sastavu okruga sa najlošijim ukupnim ocenama, njih 12 nalazi se u istočnoj Nemačkoj.
U prethodnom istraživanju, iz 2019. godine, bilo ih je pet. Upravo tamo broj radno sposobnih ljudi naročito snažno opada: prema studiji, do 2045. mogao bi da se smanji i do 18 odsto.
Nadmetanje za radnike zato će postati jedan od ključnih demografskih izazova, navode autori studije.
U tom nadmetanju najbolje šanse daju se dvema južnim nemačkim pokrajinama, Bavarskoj i Baden-Virtembergu. Bavarska se ističe pre svega privredom koja u mnogim mestima dobro posluje i funkcionalnim tržištem rada.
U Bavarskoj su i žene, stariji i ljudi bez nemačkog pasoša češće zaposleni nego u drugim delovima zemlje. Rang-lista pokazuje da ekonomski uspešni regioni bolje uključuju različite grupe stanovništva u tržište rada nego slabiji regioni.
Rešenja moraju da se traže u regionima
Za Manuela Slupinu rezultati studije ukazuju na veliku potrebu za političkim delovanjem.
“Kolike regionalne nejednakosti zapravo može da podnese politički cilj ujednačenih životnih uslova?“, pita on, pozivajući se na nemački Osnovni zakon.
Prema Ustavu, Savezna Republika postavila je sebi politički cilj da ljudi, nezavisno od mesta stanovanja, imaju uporedive mogućnosti, odnosno šansu za dobar život.
Naučnici imaju jasne preporuke. Pažnja mora da se usmeri na strukturne izazove i regionalne razlike.
“Ono što je dobar odgovor za veliki grad koji raste ne mora istovremeno da bude dobro i za ruralni okrug čiji se broj stanovnika smanjuje“, kaže Slupina.
Potrebna su rešenja prilagođena konkretnim okolnostima, ali i odgovarajući okvir da bi se ona sprovela.
“Potrebno je manje krutih pravila, više prostora za samostalno oblikovanje rešenja, ali i finansijskih mogućnosti, naročito za lokalne samouprave i ljude koji se angažuju u svojim sredinama.“
Slupina traži više poverenja u sposobnosti regiona.
Lokalne samouprave bi to sigurno pozdravile. Gradonačelnici i načelnici okruga već dugo žele više finansijskog prostora za delovanje. Sada traže da se poveća udeo lokalnih samouprava u ukupnim poreskim prihodima države.
Savezne i pokrajinske vlasti tome se protive i ukazuju na sopstvene budžetske probleme. Ipak, obema stranama je jasno da će reforma finansijskih odnosa između nivoa vlasti verovatno biti neizbežna.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)