Ministar finansija u tehničkom mandatu i potpredsednik Glavnog odbora Srpske napredne stranke Siniša Mali izjavio je da će privredni rast Srbije ove godine iznositi između 3,5 i 3,7 odsto, uz ocenu da bi zemlja po tom pokazatelju mogla da bude među vodećim evropskim ekonomijama.
Gostujući u emisiji “Jutro na Blic“, Mali je kao jedan od najvažnijih ekonomskih rezultata prethodnih godina izdvojio rast privrede, navodeći da Srbija od 2018. godine spada među brže rastuće ekonomije u Evropi.
– Što nam je brži rast, to znači da su veće investicije, da je bogatiji budžet, da imamo više radnih mesta, veće poreze i doprinose, veće investicije, plate i penzije – rekao je Mali.
Prema njegovim rečima, Srbija bi naredne godine, uz efekte organizacije Ekspa, mogla da ostvari rast veći od četiri odsto.
– Bićemo između drugog i trećeg mesta, možda i broj jedan u Evropi. Sledeće godine, sa Ekspom, sa preko četiri odsto rasta koje očekujemo, bićemo sigurno prvi u Evropi – rekao je Mali.
On je naveo da je prosečna stopa privrednog rasta u Evropi između 0,9 i jedan odsto, ocenjujući da Srbija smanjuje razliku u odnosu na standard Evropske unije.
Mali: Stabilan kurs važan za životni standard
Mali je kao jedan od važnih ekonomskih pokazatelja izdvojio stabilnost deviznog kursa tokom prethodnih 14 godina, ocenjujući da ona doprinosi očuvanju životnog standarda građana.
Kao primer naveo je građanina koji otplaćuje kredit sa mesečnom ratom od 300 evra, odnosno oko 36.000 dinara.
Prema njegovoj računici, ukoliko bi dinar oslabio za 50 odsto, ista rata bi iznosila oko 54.000 dinara.
Mali je naveo da prosečna zarada u Srbiji trenutno iznosi nešto više od 121.000 dinara. Prema poslednjem podatku za jul, prosečna plata bila je 121.400 dinara, dok je medijalna zarada iznosila oko 95.000 dinara.
Prosečna zarada je, prema njegovim rečima, nominalno povećana 11,3 odsto u odnosu na jul prethodne godine, dok je realni rast iznosio 9,2 odsto.
– Realno veća znači iznad nivoa inflacije. Inflacija je u julu bila 1,9 odsto, u avgustu 2,2 odsto. Dakle, povećanje od 9,2 odsto je realno iznad nivoa inflacije – rekao je Mali.
Dodao je da je država na rast cena reagovala i smanjenjem akciza na gorivo, sa ciljem da se spreči veći rast cena goriva i zaštiti životni standard građana.
“Srbija ima investicioni kreditni rejting“
Mali je istakao i da Srbija danas ima investicioni kreditni rejting, ocenjujući da je to pokazatelj stabilnosti domaće ekonomije.
– Danas imate Srbiju koja je jedina u regionu Zapadnog Balkana koja ima investicioni kreditni rejting, što znači da smo u grupi bezbednih, stabilnih zemalja – rekao je Mali.
On je naveo da su od 2018. godine povećavane plate, penzije i minimalna zarada, kao i da je u tom periodu otvoreno više od pola miliona novih radnih mesta.
Prema njegovim rečima, nezaposlenost je na istorijski niskom nivou, dok rast plata i penzija iznad inflacije, uz očuvanje zaposlenosti, treba da doprinese lakšem podnošenju rasta cena.
Mali je podsetio i na ranije mere države, među kojima je izdvojio smanjenje cena lekova na recept i ograničavanje cena 81 kategorije proizvoda.
“Reforma Poreske uprave mogla je da bude brža“
Govoreći o oblastima u kojima je bilo prostora za brže sprovođenje promena, Mali je posebno izdvojio reformu Poreske uprave.
– Neke stvari smo mogli da uradimo brže, neke stvari smo mogli da uradimo bolje. Recimo, reforma Poreske uprave mogla je sigurno da bude brža, što se mene tiče – rekao je Mali.
On je dodao da će bruto domaći proizvod Srbije ove godine premašiti 97 milijardi evra.
– Ove godine bruto domaći proizvod u Srbiji preći će nivo od 97 milijardi evra. Godine 2012. bio je samo 35 milijardi – rekao je Mali.
Govoreći o javnom dugu, istakao je da za procenu zaduženosti nije dovoljan samo apsolutni iznos duga, već da je važan njegov odnos prema veličini ekonomije.
– Javni dug u odnosu na BDP u Srbiji je danas 43,7 odsto. Nama javni dug sporije raste u odnosu na rast BDP-a – rekao je Mali.
Prema njegovim rečima, udeo javnog duga u BDP-u 2012. godine iznosio je 52,5 odsto.
Mali je naveo da država pozajmljena sredstva usmerava u investicije, među kojima su izgradnja puteva i brzih pruga, ulaganja u energetiku, zdravstvo i škole.
Istakao je i da je granica javnog duga prema kriterijumu iz Mastrihta 60 odsto BDP-a, dok je, prema podacima koje je izneo, prosečna zaduženost evrozone između 88 i 89 odsto BDP-a.
Domaće i strane kompanije
Govoreći o državnim subvencijama investitorima, Mali je rekao da je broj domaćih kompanija koje dobijaju podršku veći od broja stranih, ali da su strane investicije po obimu veće.
– Meni su strane i domaće kompanije podjednako važne. Ovde se grade fabrike, ovde se zapošljavaju ljudi – rekao je Mali.
Dodao je da država neće menjati politiku podrške investicijama.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)