Deset godina nakon referenduma o Brexitu i šest godina od formalnog izlaska Ujedinjenog Kraljevstva iz Evropske unije, pitanje budućih odnosa Londona i Brisela ponovo se našlo u središtu britanske politike. Premijer Endi Bernam ocenio je da je Brexit doneo više štete nego koristi i najavio da će razmotriti mogućnosti za dugoročno približavanje EU, uključujući carinsku uniju, jedinstveno tržište, pa čak i ponovno članstvo.
Bernam je na konferenciji Laburističke partije u Liverpulu rekao da sadašnji odnos Britanije sa EU „nije dovoljno dobar“. Pred novembarski samit UK–EU vlada će, kako je najavljeno, predstaviti moguće opcije za buduće odnose.
Takav stav predstavlja najjasniji signal da bi vlada mogla da razmotri pomeranje granica postavljenih u laburističkom manifestu iz 2024. godine, kojim je bio isključen povratak u carinsku uniju, jedinstveno tržište i sistem slobode kretanja.
Britanci žele bliže odnose sa EU
Javno mnjenje u Britaniji značajno se promenilo u odnosu na period referenduma 2016. godine.
Prema anketi koju je Public First sproveo za Politico od 13. do 15. septembra 2026, 70 odsto birača želi da vlada izgradi bliže odnose sa Evropskom unijom. Čak i među biračima Reform UK Najdžela Faraža, 51 odsto podržava približavanje EU, dok 25 odsto želi veće udaljavanje.
Ipak, stavovi nisu jednoznačni. Oko 39 odsto ispitanika želi „mnogo bližu“ saradnju, čak i ako bi to značilo ponovno prihvatanje pojedinih pravila EU. Još 31 odsto želi bliže odnose, ali bez ponovnog prihvatanja pravila Unije.
Kada je reč o punom članstvu, rezultati anketa variraju. YouGov je u junu 2026. zabeležio 55 odsto podrške ponovnom pridruživanju EU, naspram 34 odsto protiv. Podrška, međutim, opada kada se ispitanicima postavi pitanje pod pretpostavkom da Britanija ne bi zadržala ranija izuzeća u vezi sa evrom i Šengenom.
Najveću podršku povratku pokazuju mlađi birači, kao i pristalice Zelenih, Laburista i Liberalnih demokrata, dok su stariji birači i pristalice Konzervativne partije i Reform UK znatno rezervisaniji.
Povratak bi bio dug i komplikovan proces
Britanija bi sa pravne strane mogla da podnese zahtev za članstvo na osnovu političkog mandata, bez automatske obaveze održavanja novog referenduma. Međutim, politički gledano, kao i sa stanovišta EU, za takav korak bio bi potreban veoma jasan i dugoročno održiv mandat birača.
Proces bi počeo ispunjavanjem kriterijuma iz Kopenhagena, koji obuhvataju demokratiju, funkcionalnu tržišnu ekonomiju i sposobnost primene prava EU. Pregovore bi vodila Evropska komisija, uz potrebu za saglasnošću Evropskog parlamenta i, na kraju, jednoglasnom odlukom svih država članica u Evropskom savetu.
Među najosetljivijim pitanjima bili bi evro, Šengen i sloboda kretanja.
Britanija bi, prema procenama stručnjaka navedenim u tekstu, teško mogla da računa na sva izuzeća koja je imala pre Brexita. Posebno je neizvesno da li bi joj bilo omogućeno da izbegne obavezu prihvatanja evra i pravila Šengenskog prostora.
Pored toga, očekivalo bi se ponovno uvođenje slobode kretanja ljudi, što predstavlja jedno od politički najosetljivijih pitanja vezanih za Brexit.
Pregovori bi mogli da traju tri do pet godina, nakon čega bi usledila ratifikacija. Ako bi proces počeo nakon 2029. godine, povratak bi, prema procenama iz teksta, mogao da bude moguć tek sredinom ili krajem 2030-ih, a možda i oko 2040. godine.
Zbog toga se kao mogući međukoraci pominju carinska unija ili ponovno približavanje jedinstvenom tržištu, pre nego što bi se uopšte otvorilo pitanje punopravnog članstva.
Ko podržava približavanje Briselu
Bernam je poručio da želi da razmotri šta je izvodljivo, kao i prednosti i nedostatke različitih opcija.
Gradonačelnik Londona Sadik Kan zalaže se za brzo vraćanje Britanije u carinsku uniju i jasnu obavezu u narednom izbornom manifestu. Bivši premijer Toni Bler ranije je govorio o mogućnosti povratka u EU u roku od deset godina.
Ben Džuda, bivši savetnik u britanskom Ministarstvu spoljnih poslova, savetovao je Bernamu da pitanje odnosa sa EU postavi u središte buduće izborne kampanje, ocenjujući da bi takav pristup mogao da privuče deo birača Liberalnih demokrata, Zelenih i ekonomski zabrinutih konzervativaca.
Zagovornici približavanja EU kao argumente navode ekonomske posledice Brexita, probleme sa izvozom i investicijama, gubitak političkog uticaja u Evropi i potrebu za stabilnijim dugoročnim odnosima sa najvećim britanskim ekonomskim i političkim partnerom.
Protivnici upozoravaju na “izdaju“ referenduma
Protivnici povratka u EU smatraju da bi takav potez predstavljao pokušaj poništavanja odluke građana sa referenduma iz 2016. godine i ponovno prebacivanje dela nadležnosti na Brisel.
Ričard Tais, zamenik lidera Reform UK, optužio je Bernama da pokušava da Britaniju „uvede nazad u Brisel na mala vrata“.
– Endi Bernam je jedva pet minuta premijer, a već pokušava da Britaniju vrati u Brisel na mala vrata – rekao je Tais, uz tvrdnju da Reform UK takav potez „nikada neće ostaviti neosporenim“.
Konzervativci, prema tekstu, optužuju Bernama da ponovo otvara podele koje su pratile Brexit i da bi takva politika mogla da vrati zemlju u period političke nestabilnosti.
I unutar Laburističke partije postoje upozorenja. Ministar za poslovanje Džonatan Rejnolds ocenio je da bi ponovno otvaranje debate o članstvu moglo da dovede do „političke paralize i nesigurnosti“ koje su pratile proces izlaska iz EU.
Među ključnim argumentima protiv punog povratka navode se demokratski legitimitet referenduma iz 2016, pitanje slobode kretanja, potencijalno nepovoljniji uslovi novog članstva i politička cena višegodišnjih pregovora.
Povratak slobode kretanja posebno bi mogao da bude problematičan za stranke koje su Brexit zasnivale na obećanju veće kontrole migracija. Dodatno pitanje predstavljali bi finansijski doprinosi budžetu EU, kao i prihvatanje regulatornih pravila Unije.
Članstvo nije jedina opcija
Ekonomisti upozoravaju i da povratak u carinsku uniju ili puno članstvo ne bi automatski rešili sve ekonomske posledice Brexita. Istovremeno, deo britanske privrede mogao bi da izgubi određenu regulatornu fleksibilnost koju je zemlja stekla nakon izlaska iz EU.
Ian Beg, jedan od stručnjaka citiranih u tekstu, ocenjuje da bi EU u pregovorima bila nefleksibilna i da bi uslovi za Britaniju bili nepovoljniji nego pre Brexita. On upozorava i da bi pitanje povratka moglo da ojača euroskeptične političke snage.
Zbog toga se kao realniji kratkoročni scenario navodi postepeno približavanje EU, kroz carinsku uniju, selektivno usklađivanje pravila ili druge oblike saradnje, bez neposrednog pokretanja procesa za punopravno članstvo.
Bernam je najavio da će pokušati da pronađe politički konsenzus o budućem odnosu sa Evropskom unijom. Međutim, dok ankete ukazuju na rast podrške bližim odnosima sa Briselom, ostaje otvoreno pitanje koliko su građani spremni da idu u tom približavanju i pod kojim uslovima.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)