Neke veze mesecima ostaju na površini, dok se kod drugih već posle nekoliko susreta javlja osećaj kao da se ljudi poznaju godinama. Dugi razgovori, poveravanje i brzo otkrivanje veoma ličnih stvari mogu znatno da ubrzaju osećaj bliskosti.
Jedno od najpoznatijih istraživanja ovog fenomena sproveli su psiholog Artur Aron i njegove kolege. U studiji, objavljenoj 1997. godine u časopisu “Personality and Social Psychology Bulletin”, parovi nepoznatih ljudi tokom 45 minuta odgovarali su na pitanja koja su postepeno postajala sve ličnija. Nakon razgovora osećali su veću bliskost od učesnika koji su isto vreme proveli u običnom ćaskanju.
Upravo je postepeno samootkrivanje jedan od ključnih delova slagalice. Kada dve osobe veoma brzo počnu da razgovaraju o strahovima, uspomenama, porodici, željama ili emocijama, za kratko vreme razmene informacije do kojih se u drugim odnosima stiže tek posle mnogo susreta.
Međutim, nije dovoljno samo da jedna osoba mnogo priča o sebi. Istraživanje objavljeno u “Journal of Personality and Social Psychology” pratilo je svakodnevne razgovore učesnika i pokazalo da osećaj bliskosti raste kada se obe strane otvaraju, ali i kada osoba oseća da je sagovornik razume, prihvata i da mu je stalo. U jednom delu istraživanja pokazalo se i da je razgovor o emocijama bio važniji za osećaj bliskosti od običnog iznošenja činjenica o sebi.
Sličan rezultat donelo je i istraživanje objavljeno 2026. godine u časopisu “Neuropsychologia”. Među 42 para prijatelja, razgovori koji su uključivali lična emocionalna iskustva doveli su do jačeg osećaja bliskosti nego razgovori bez takvog otvaranja. Važnu ulogu imala je i empatija, odnosno osećaj da druga osoba razume emocije koje joj poveravamo.
Zanimljivo je da se efekat ubrzanog povezivanja ponekad nastavlja i nakon prvog intenzivnog razgovora. U ranijoj verziji Aronovog eksperimenta, među 53 para koji su kasnije odgovorili istraživačima, 70 odsto je ponovo razgovaralo, 49 odsto je kasnije nešto radilo zajedno, a 62 odsto je sedelo zajedno na nastavi.
Ipak, snažan osećaj bliskosti posle nekoliko dana nije isto što i dokaz da je odnos stabilan ili da su dve osobe dugoročno kompatibilne. Aronovi istraživači su i sami naglasili da je njihov postupak stvarao osećaj bliskosti, a ne nužno prijateljstvo ili ljubav.
Zato intenzitet na početku veze često nema veze sa tim koliko se dugo dve osobe poznaju, već sa tim koliko brzo među njima nastanu poverenje i osećaj razumevanja. Kada se ljudi rano otvore i podele lične emocije, bliskost može da se razvije mnogo brže nego što očekuju. Ipak, taj snažan početni osećaj ne govori nužno koliko će odnos da traje. Prava stabilnost veze pokazuje se tek kroz vreme, kada se steknu zajednička iskustva i kada se otkriju i prihvate tuđe različitosti i mane.
Komentari (0)