Levičarski kandidat Žan-Lik Melanšon mogao bi da osvoji dovoljno glasova za plasman u drugi krug predsedničkih izbora u Francuskoj narednog proleća, gde bi se prema jednom scenariju suočio sa Marin Le Pen, pokazuje anketa “Cluster 17” za Politico.
Anketa je obuhvatila dva scenarija, u zavisnosti od toga da li bi se na izborima kandidovali bivši premijeri Eduar Filip ili Gabrijel Atal, obojica nekadašnji predsednici vlade u mandatu predsednika Emanuela Makrona.
U scenariju u kojem učestvuje Atal, on bi prema anketi osvojio 13,5 odsto glasova, dok bi Melanšon imao 20 odsto, iza Marin Le Pen sa 31 odsto.
U drugom scenariju, u kojem bi kandidat bio Filip, on i Melanšon imali bi po 19 odsto, dok bi Le Pen osvojila 31 odsto.
Melanšon ima podršku mlađih birača
Ukoliko bi Melanšon i Le Pen prošli u drugi krug, prema navodima Politica, to bi bio prvi put od 1958. godine da se u završnici predsedničkih izbora ne nađe kandidat glavne struje levog ili desnog centra.
Prema anketi, Melanšon ima posebno snažnu podršku među mlađim biračima. U grupi od 18 do 34 godine, 47 odsto ispitanika navelo je da bi u prvom krugu glasalo za njega, dok je podrška Le Pen u toj starosnoj grupi 22,2 odsto.
Istovremeno, kandidatkinja Nacionalnog okupljanja ima veću podršku među biračima od 50 do 64 godine, gde prema anketi osvaja 43,8 odsto.
Umereni kandidati pokušavaju da se nametnu
Rezultati ankete dolaze u trenutku kada se umerene i proevropske stranke bore za poziciju na veoma fragmentisanoj političkoj sceni.
Atal i Filip pokušavaju da se nametnu kao naslednici političkog nasleđa Emanuela Makrona, dok je među ostalim kandidatima dvocifrenu podršku u istraživanju zabeležio samo evroposlanik Rafael Gliksman.
Gliksman je trenutno vodeći kandidat na unutarstranačkim izborima levog centra koje u oktobru organizuje Socijalistička partija.
Prema istraživanju, Melanšon je privukao i veći deo birača koji su na prethodnim predsedničkim izborima 2022. godine glasali za kandidata zelenih nego što ih trenutno privlači kandidatkinja te stranke Marin Tondelje.
Veliki deo birača ne želi da glasa za Melanšona
Iako anketa pokazuje značajnu podršku Melanšonu, njegovo biračko telo ostaje ograničeno i visokim stepenom negativnog odnosa drugih birača prema njegovoj kandidaturi.
Čak 73 odsto ispitanika reklo je da postoji „mala ili nikakva šansa“ da bi ikada glasali za Melanšona. Isti odgovor dalo je 62 odsto ispitanika kada je reč o Le Pen.
U drugom istraživanju sprovedenom u septembru, 43 odsto ispitanika podržalo je Melanšonov predlog da se otpiše deo francuskog državnog duga, dok se 31 odsto tome protivio.
Prema analizi Politica, Melanšonova pozicija u istraživanjima može biti povezana i sa time što je ranije počeo kampanju, dok umereniji kandidati još pokušavaju da reše pitanje unutarstranačkih izbora.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)