Dok Evropska unija razmatra nova pravila za zaštitu dece na društvenim mrežama koja će biti regulisana primenom EU Kids Acta, postavlja se pitanje da li bi slične mere mogle da zažive i u Srbiji. Budući da naša zemlja nije članica EU, nova pravila se ne bi primenjivala automatski, ali stručnjaci za Kurir upozoravaju da je krajnje vreme da se bezbednost dece na internetu ozbiljnije uredi.
Naime, EU je najavila EU Kids Act. Prema tom predlogu, mlađi od 13 godina imaće potpunu zabranu pristupa društvenim mrežama, dok bi uzrastu od 13 do 15 godina pristup bio ograničen na jedan sat dnevno i moguć samo preko “mini-naloga” koji otvaraju i kontrolišu roditelji. Zabrana bi se odnosila na Tiktok, Instagram, Snepčet, Jutjub, onlajn video-igre, platforme za deljenje videa, pa čak i popularne AI četbotove.
Predviđene i kazne
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je u govoru o stanju Unije da društvene mreže “lišavaju decu detinjstva” i da će stoga da se primene nova pravila. Mreže će biti u obavezi da dokažu da su im platforme bezbedne za decu, u suprotnom im prete kazne u iznosu do šest odsto ukupnog globalnog prihoda.
Katarina Jonev, stručnjakinja za bezbednost dece na internetu, za Kurir kaže da predlog EU predstavlja model koji bi i Srbija trebalo pažljivo da razmotri, uz prilagođavanje domaćim uslovima.
– Podržavam ideju da se zaštita dece prilagodi njihovom uzrastu. To je zasad predlog, a ne usvojeno pravilo. Za mene je posebno važno što se odgovornost stavlja i na platforme, nije dovoljno tražiti od roditelja da stalno nadziru dete ako same mreže podstiču beskonačno gledanje sadržaja i omogućavaju neželjene kontakte – kaže Katarina Jonev.
Ozbiljno razmotriti uzrasna ograničenja
Podseća da Srbija nije članica EU, pa se nova pravila ne bi automatski primenjivala u Srbiji.
– Mogla bi, međutim, da budu osnova za naše propise i da utiču na način na koji velike platforme uređuju naloge dece. Ako želimo jasnu i doslednu zaštitu dece u Srbiji, potrebno je da sami odredimo obaveze platformi i način njihove primene. Mislim da treba ozbiljno razmotriti uzrasna ograničenja, ali ih treba uvesti kao deo šire zaštite – navela je i dodala:
– To podrazumeva pouzdanu proveru uzrasta koja čuva privatnost deteta, stroža podrazumevana podešavanja za maloletničke naloge, ograničavanje kontakta s nepoznatim osobama i jednostavno prijavljivanje štetnog sadržaja. Uporedo su nam potrebne redovne edukacije za decu, roditelje i nastavnike.Pravilo na papiru neće mnogo značiti ako dete ne zna kome da se obrati kad mu se nešto neprijatno dogodi na mreži.
Psiholog Jelena Manojlović podržava predlog EU, ističući da na decu sve više utiču influenseri i jutjuberi, često bez dovoljno svesti roditelja o tome.
– Takav sadržaj može doprineti stvaranju pogrešnog sistema vrednosti, teškoćama u odlaganju zadovoljstva, ali i sve češćim problemima s koncentracijom i pažnjom. Zloupotreba društvenih mreža, kao i kod svake zloupotrebe, dovodi do bolesti zavisnosti, gde deca pokazuju znake asocijalnog ponašanja, zatvaranja u sobu, preskakanja obroka, zapuštanja kako fizičkog, tako i mentalnog zdravlja. Naravno, praćeno naglim promenama raspoloženja, agresivnim ispadima i sve vise nefunkcionalnim i neprihvatljivim ponašanjem. Smatram da je veći problem sadržaj koja deca prate od vremena provedenog na mrežama – navodi Manojlovićeva.
Jonevljeva ističe da samo ograničavanje vremena provedenog na društvenim mrežama nije dovoljno za zaštitu dece.
– Vreme jeste važno, naročito kad društvene mreže potiskuju san, učenje, druženje i druge aktivnosti. Ali samo brojanje minuta ne govori nam da li je dete bezbedno. I za kratko vreme dete može da naiđe na uznemirujući sadržaj, vređanje ili poruke nepoznate osobe. Zato roditeljima savetujem da, uz dogovor o vremenu, razgovaraju s decom o tome šta gledaju, s kim komuniciraju i da li znaju da mogu da zatraže pomoć bez straha da će biti kažnjena – kaže.
Advokatica Tamara Radojčić kaže za Kurir da bi platforme mogle same da primene ista pravila i na korisnike iz Srbije:
– Na primer, društvena mreža može tehnički da uvede isti sistem provere uzrasta ili ista ograničenja u više država. To bi bila odluka same kompanije, a ne direktna primena prava EU na Srbiju. Srbija bi mogla da donese sopstvene propise kojima bi uvela slična ili ista pravila za platforme koje posluju u Srbiji.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)