Malo je proizvođača koji gaje beli slez koristan farmaceutskoj i hemijskoj industriji, mada naša zemlja, posebno Vojvodina, ima odlične klimatske uslove i zemljište – ritove, vlažne livade i rečna ostrva pogodna za ovo lekovito bilje.
Beli slez je visokoprofitabilna kultura koja na malim površinama može doneti znatno veću zaradu od tradicionalnih žitarica, samo što zahteva mnogo ručnog rada. Kako piše Dnevnik, kilogram belog sleza isečenog na kockice košta 15-16 evra, a prosečan prinos ove godine na našim poljima biće od 500 do 600 kilograma po jutru.
Proizvođači koji gaje beli slez sada se pripremaju za vađenje korena, najvažnijeg dela lekovitog bilja. Sejali su ga krajem marta ili početkom aprila da bi seme dobilo prolećne kiše. Međutim, prvi put ove sezone, za razliku od dugog niza godina, morali su da ga navodnjavaju.
Kilogram belog sleza košta do 16 evra
– Beli slez se vadi traktorskim plugom, da ne bi koren oštetili. Po vađenju korena sezonski radnici će ga skupljati, prati, ljuštiti i seći na štapiće debljine olovke i potom i na sitne kockice – kazao je dugogodišnji proizvođač belog sleza Dragan Gajin iz Novog Kneževca, kome je uzgoj bilja dodatni posao.
On proizvodi i seme koje seje, a ima svoje sezonske radnike iz komšiluka kojima nosi koren da ga seku na štapiće i na kockice.
– Na tržištu EU sada ima jeftinog belog sleza iz Ukrajine, lošijeg kvaliteta od našeg, ali pošto veletrgovci kupuju jeftiniju robu, ne gledaju na kvalitet i domaći slez će se prodavati po toj nižoj ceni od 15 do 16 evra po kilogramu – naveo je Gajin i dodao da će rod ove sezone biti prosečno do 600 kilograma po jutru.
Radna snaga čini i do 70 odsto troškova
Beli slez se kod nas gaji na mikroparcelama od 10 do 50 ari i to je ujedno razlog zašto ne postoji zvanična statistika koje površine zauzima. Postoje samo procene da beli slez u Srbiji zauzima od nekoliko desetina do najviše stotinak hektara.
– Razlog zašto ga nema više na domaćim njivama je skupa i deficitarna radna snaga. Ukoliko se beli slez seje na većim površinama, dnevnice predstavljaju najveći novčani izdatak, čak 60 do 70 odsto ukupnih troškova proizvodnje – istakao je Dragan Gajin.
Napomenuo je da svake godine mora prijaviti proizvodnju Zavodu za zaštitu prirode Vojvodine i da, uoči vađenja korena krajem septembra ili početkom oktobra, predstavnici te ustanove dolaze na polja, procenjuju koliko će ga biti, i samo uz potvrdu o količini lekovito bilje može da prodaje.
Najveći kupci Nemci i Francuzi
– Kupuju ga samo registrovane firme za tu vrstu trgovine i izvoze u EU. Najveći kupci domaćeg belog sleza su Nemci i Francuzi koji ga koriste u farmaceutskoj i hemijskoj industriji – objašnjava Gajin.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)