Dosadašnji muftija sarajevski, Nedžad Grabus, danas je preuzeo dužnost poglavara Islamske zajednice u Bosni i Hercegovini i time postao vrhovni verski autoritet muslimana u toj zemlji, Hrvatskoj, Sloveniji i Srbiji.
Ceremonija ustoličenja Nedžada Grabusa (58) održana je u Gazi Husrev-begovoj džamiji u Sarajevu. Za reisa je izabran 10. oktobra glasanjem u posebnom izbornom telu Sabora IZ u BiH, sa sedmogodišnjim mandatom koji se može produžiti za isti period. Na ovoj poziciji će naslediti Huseina Kavazovića, koji je bio poglavar Islamske zajednice u proteklih 14 godina.
Dokument nazvan mensura, odnosno ukaz o imenovanju reisul-uleme, kojim se potvrđuje legalnost izbora i šerijatski autoritet, Grabusu je uručio predsednik Sabora IZ Edhem Bičakčić, u prisustvu pozvanih gostiju i gostiju iz 23 zemlje.
„Čvrsto dižemo glas protiv ubijanja nevinih ljudi bilo gde u svetu“
U svojoj prvoj propovedi nakon polaganja zakletve, Grabus je rekao da namerava da se osloni na podršku svih koji žele da doprinesu opštem dobru. „Mi smo istovremeno i muslimani i Evropljani“, rekao je novi reis, dodajući da svi ljudi imaju isto poreklo i da svaki oblik diskriminacije krši Božji poredak.
„Čvrsto dižemo glas protiv ubijanja nevinih ljudi bilo gde u svetu. Verska je dužnost da se istrajno radi na uspostavljanju mira i međusobnog poštovanja širom sveta“, rekao je Grabus. Najavio je da će kao reis raditi na jačanju dijaloga sa svim verskim zajednicama.
Pozicija reisul-uleme, sa sedištem u Bosni i Hercegovini, ustanovljena je 1882. godine, za vreme vladavine Austrougarske monarhije.
Vodio projekat izgradnje džamije u Ljubljani
Grabus, koji je sada postao 14. reis, rođen je u Travniku, a školovao se u Sarajevu, gde je diplomirao na Fakultetu islamskih nauka 1994. godine i doktorirao 2008. godine. Redovni je profesor na tom fakultetu od 2021. godine. Od 2006. do 2021. godine obavljao je funkciju ljubljanskog muftije i predsednika Mešihata Islamske zajednice u Sloveniji, a od 15. septembra 2021. godine sarajevskog muftije.
Vodio je projekat izgradnje džamije i Muslimanskog kulturnog centra u Ljubljani, a tadašnji predsednik Slovenije, Borut Pahor, odlikovao je Grabusa za zasluge u razvoju međuverskog i međukulturnog dijaloga.
Upravo ga je njegova dugogodišnja aktivnost u Sloveniji profilisala kao snažnog zagovornika autonomne i institucionalno jake Islamske zajednice, koju je u svom programu kandidature opisao kao zajednicu vrednosti, a ne moći.
Takođe je upozorio na potrebu pronalaženja odgovarajućih odgovora na izazove neinstitucionalnih tumačenja i praksi islama, i opasnosti od verskih podela među muslimanima u Bosni i Hercegovini, podstaknutih radikalnim verskim praksama „uvezenim“ tokom i posle rata.
Komentari (0)