Na sajtu Specijalizovanih veća Kosova objavljen je sažetak prvostepene presude kojom su bivše vođe tzv. OVK Hašim Tači, Kadri Veselji, Jakup Krasnići i Redžepa Selimija osuđene na ukupno 81 godinu zatvora zbog ratnih zločina na teritoriji AP KiM i Albanije.
Sažetak, koji ima 36 strana i koji možete pročitati OVDE, sadrži sve što je sudija Čarls Smit danas rekao tokom izricanja presude.
On je najpre podsetio na optužbe protiv optuženih, a potom i pregled celog sudskog postupka, naglašavajući da je suđenje vođeno u kontekstu neprestanog zastrašivanja svedoka.
Pored toga Smit se osvrnuo i na istorijski kontekst koji je prethodio predmetnom periodu, kao i na delatnost i položaj optuženih.
Smit je izneo zaključke panela o optužbama, obrazlažući posebno svaku tačku optužnice, kao i individualnu krivičnu odgovornost i zajednički kažnjivi cilj.
Potom je saopštio odluku o kazni i obrazloženje, težinu učinjenih krivičnih dela i njihove posledice, otežavajuće i olakšavajuće okolnosti na strani okrivljenih.
Hašim Tači i Jakup Krasnići prvostepeno su osuđeni na jedinstvene kazne zatvora od po 25 godina zatvora, Veselji na jedinstvenu kaznu zatvora od 18 godina, a Seljimi na jedinstvenu kaznu zatvora od 13 godina zatvora.
Cela presuda objavljena je sada na zvaničnom sajtu Specijalizovanih veća Kosova, a možete je pročitati u nastavku teksta:
“Pretresni panel je danas izrekao presudu u predmetu protiv Hašima Tačija, Kadrija Veseljija, Redžepa Seljimija i Jakupa Krasnićija. Panel je utvrdio da su sva četvorica krivično odgovorna za ratne zločine proizvoljnog hapšenja i lišenja slobode 385 lica, surovo postupanje u odnosu na 49 lica, mučenje 303 lica i ubistvo 96 lica.
Pretresni panel je optužene oslobodio optužbi za zločine protiv čovečnosti, zaključivši da specijalizovani tužilac nije pokazao van razumne sumnje da je postojao rasprostranjeni ili sistematski napad usmeren na civilno stanovništvo. Optuženi su takođe oslobođeni optužbi u odnosu na izvestan broj incidenata ratnih zločina.
Pretresni panel osudio je Hašima Tačija na 25 godina zatvora, Kadrija Veseljija na 18 godina, Redžepa Seljimija na 13 godina, a Jakupa Krasnićija na 25 godina zatvora, u šta im se uračunava vreme provedeno u pritvoru.
Sudije su zaključile da su tokom sukoba na Kosovu g. Tači, g. Veselji, g. Seljimi i g. Krasnići značajno doprineli zajedničkom kažnjivom cilju proganjanja lica koja su smatrana protivnicima Oslobodilačke vojske Kosova i njenih političkih i vojnih ciljeva, a u koja su spadali kosovski Albanci iz redova drugih političkih ili vojnih snaga, kao što su LDK i FARK, zatim lica koja su navodno imala veze sa organima vlasti SRJ, odnosno Srbije i pripadnici nacionalnih manjina, uključujući više Roma i Srba.
Ciljani napadi na te protivnike obuhvatali su ubijanje, hapšenje i lišenje slobode bez redovnog sudskog postupka, fizičko i psihičko zlostavljanje, kao i druge oblike zlostavljanja, zastrašivanja i uznemiravanja. Osim svega nekoliko izuzetaka, pretresni panel je zaključio da nema dokaza da se bilo koja od žrtava bavila kriminalom, aktivno učestvovala u neprijateljstvima ili je predstavljala legitimnu pretnju po bezbednost Oslobodilačke vojske Kosova (OVK). Ogromna većina žrtava bili su nedužni civili, koji su se našli na putu ostvarenja zajedničkog kažnjivog cilja, u okviru kojeg su optuživani, najčešće lažno i mahom bez osnova, da su kolaboracionisti i špijuni. Veliki broj žrtava izjavio je da su pretrpljene patnje na njih ostavile trajne psihičke i fizike posledice.
Pri odmeravanju kazne, pretresni panel je temeljno razmotrio relevantne činjenice, težinu krivičnih dela, prirodu i stepen učešća svakog od optuženih, kao i olakšavajuće i otežavajuće okolnosti. Panel je uzeo u obzir i činjenicu da su neke žrtve bile u posebno osetljivom položaju, na primer, zbog svojih godina ili zbog toga što su morale da prisustvuju zlostavljanju ili ubistvu članova svoje porodice.Tokom zasedanja, predsedavajući sudija je istakao da se suđenje nije ticalo legitimiteta Oslobodilačke vojske Kosova ni njenog cilja da ostvari nezavisnost Kosova, već činjenice da su neki pripadnici ostvarivali te ciljeve putem kažnjivih sredstava. Sudija je objasnio i da se predmet nije bavio krivičnim delima nad kosovskim Albancima koja su srpske snage i paravojne formacije nesumnjivo izvršile. Ono čime se predmet isključivo bavio jeste pitanje da li su krivična dela iz optužnice zaista izvršena i da li se optuženi mogu smatrati krivično odgovornim za ta krivična dela.
Uloga svakog od optuženihKad je reč o Hašimu Tačiju, pretresni panel je zaključio da je on, kao član Glavnog štaba OVK i načelnik Direkcije za politička pitanja, imao ključnu ulogu u formulisanju i sprovođenju zajedničkog cilja, koji je podrazumevao uspostavljanje zatvoreničkih objekata, otkrivanje pojedinaca koji su smatrani protivnicima OVK, njihovo hapšenje, lišenje slobode, i, po potrebi, ubijanje.
To je uključivalo ciljane napade na navodne „kolaboracioniste“, uspostavljanje odgovarajućih struktura, nadležnih organa i propisa, i vođenje „specijalnog rata“ usmerenog protiv protivnika, uključujući putem objavljivanja saopštenja i političkih deklaracija i drugih izjava za javnost, kojima su podsticana i tolerisana krivična dela nad protivnicima.
Pretresni panel je zaključio i da je Hašim Tači lično učestvovao u izvršenju krivičnih dela, uključujući hapšenje, proizvoljno lišenje slobode i saslušanje 13 poslanika skupštine, kao i hapšenje, lišenje slobode, odvođenje i ubistvo Behajdina Alaćija. Pored toga, g. Tači je širio lažne informacije o zatvorenicima i žrtvama krivičnih dela koja su vršili pripadnici OVK, pružao lažne garancije o tome da se OVK pridržava međunarodnog humanitarnog prava i doprinosio politici nekažnjivosti u odnosu na učinioce krivičnih dela nad protivnicima.
Što se tiče Kadrija Veseljija, pretresni panel je zaključio da je on, u svojstvu načelnika Direkcije za obaveštajne poslove, kao primarni zadatak imao otkrivanje i pribavljanje informacija o licima za koja se sumnjalo da su „kolaboracionisti“, kao i praćenje i neutralisanje tih lica.
Pretresni panel je takođe zaključio da je g. Veselji lično učestvovao u postupku odabira i progona protivnika, od kojih je veliki broj na kraju ubijen. Pretresni panel je u tom kontekstu napomenuo da su se takozvana bezbednosna saznanja na osnovu kojih je veliki broj tih lica uhapšen, lišen slobode i ubijen svodila na neproverene glasine.Pretresni panel je utvrdio da je Redžep Seljimi, s obzirom na funkciju glavnog inspektora OVK, imao manja ovlašćenja nad drugim pripadnicima OVK nego ostali optuženi u ovom predmetu. Bez obzira na to, panel je zaključio da se g. Seljimi, kao član Glavnog štaba i načelnik Direkcije za operacije i glavni inspektor OVK, nije postarao da obezbedi da se OVK pridržava obaveza propisanih međunarodnim humanitarnim pravom, već je, naprotiv, tolerisao teška kršenja tog prava. Uz to, panel je zaključio da je učestvovao u hapšenju i zatvaranju 13 poslanika skupštine i da je na niz načina doprineo ostvarenju udruženog zločinačkog poduhvata.
Što se tiče uloge Jakupa Krasnićija, pretresni panel je zaključio da je on, kao član Glavnog štaba i Direkcije za politička pitanja, i kao portparol i zamenik komandanta OVK, imao ključnu ulogu u formulisanju i sprovođenju politike ciljanih napada na protivnike. Konkretno, objavljivanjem saopštenja, političkih izjava i naređenja, kao i putem drugih nastupa u javnosti, g. Krasnići je podsticao vršenje krivičnih dela nad licima koja su smatrana protivnicima, što je podrazumevalo i „specijalni rat“ koji je vodila OVK. U tim izjavama se, između ostalog, preuzimala odgovornost za likvidacije i „kaznene mere“ preduzete protiv „kolaboracionista“, njima su podsticana i tolerisana krivična dela nad protivnicima, što potvrđuju reči: „Kolaboracionisti se upozoravaju da ćemo ih pobiti ako nastave pogrešnim putem”.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)