Duboko u planinama jugozapadne Kine, na obalama jezera Lugu, živi zajednica čiji sistem porodičnih odnosa odudara od gotovo svega što je uobičajeno u ostatku sveta. Reč je o narodu Mosuo, poznatom i kao Na, koji broji oko 40.000 pripadnika i smatra se poslednjim istinski matrilinearnim društvom u Kini.
Nasleđe koje se prenosi kroz žene
Kod Mosua se prezime, imovina i pripadnost porodici prenose po majčinoj liniji. Deca ostaju u domaćinstvu svoje majke, okružena maternalnom rodbinom, dok ključnu ulogu u odgajanju često preuzimaju majčina braća, a ne biološki očevi. Tradicija je, prema istoričarima, prisutna već oko dva milenijuma, a njeni koreni se vezuju za drevni narod Ćjang sa tibetanske visoravni.
Važno je, ipak, napraviti razliku koju antropolozi posebno naglašavaju, Mosuo društvo jeste matrilinearno, ali nije matrijarhalno u strogom smislu. Kako objašnjava antropološkinja Tami Blumenfild sa Univerziteta Furman, koja se bavi kineskim manjinskim kulturama, matrijarhat bi podrazumevao da žene vladaju nad muškarcima, dok kod Mosua, prema svedočenjima samih pripadnika zajednice, odluke se donose demokratski, na porodičnim savetovanjima na kojima svaki odrasli član ima pravo glasa. Muškarci tradicionalno predvode sve što je vezano za smrt,sahrane i slične obrede,dok su žene zadužene za sve što je vezano za rođenje i svakodnevni život.
Šta je zapravo “hodajući brak“
Najpoznatiji, a ujedno i najčešće pogrešno shvaćen aspekt Mosuo kulture jeste praksa zvana sese, koju stranci prevode kao “hodajući brak“. Reč je o vezi zasnovanoj na uzajamnoj naklonosti, u kojoj partneri ne dele domaćinstvo niti imovinu. Kada veza postane ozbiljna, muškarac tradicionalno poklanja darove ženinoj porodici, nakon čega par postaje ono što Mosuo nazivaju axia.
Muškarac potom noću posećuje partnerku, a ujutru se vraća u domaćinstvo svoje majke, gde i dalje živi i radi. Veza se može okončati jednostavno,dovoljno je da jedna od strana prestane da dolazi ili to otvoreno saopšti drugoj. Za razliku od većeg dela kineskog društva, ovakvi raskidi kod Mosua ne nose nikakvu društvenu stigmu, a brakovi se, za razliku od mnogih konzervativnih sredina, sklapaju isključivo na osnovu ljubavi i pristanka obe strane, a ne dogovorom roditelja.
Nasuprot popularnoj slici koju su stvorili turistički vodiči i mediji, “hodajući brak“ nije sinonim za slobodnu ljubav, niti seksualnu dostupnost,nešto na šta pripadnici zajednice, prema svedočenjima za National Geographic, izuzetno osetljivo reaguju.
Turizam kao pretnja i prilika
Poslednjih decenija, jezero Lugu i priče o takozvanom “kraljevstvu žena“ pretvorile su Mosuo zajednicu u turističku atrakciju. Izgradnja puteva i aerodroma dovela je do naglog priliva posetilaca, što je, s jedne strane, mnoge Mosuo porodice izvuklo iz siromaštva i donelo im vodovod, čvršće kuće i viši životni standard.
S druge strane, isti taj priliv novca i spoljašnjeg uticaja, prema oceni etnologa, postepeno nagriza tradicionalnu porodičnu strukturu. Mlade generacije sve češće odlaze iz zajednice u potrazi za poslom, a senzacionalistička slika “egzotične kulture slobodne ljubavi“, koju šire pojedini turistički vodiči i mediji, dovela je i do neprijatnih incidenata,lokalni vodiči svedoče da su morali fizički da brane žene od turista koji su pogrešno verovali da su seksualno dostupne.
Tradicija na ispitu vremena
Iako je zvanično kinesko izveštavanje još sredinom 20. veka najavljivalo da će “hodajući brak“ postepeno nestati pred modernizacijom, praksa je, uprkos svemu, opstala do danas – makar u izmenjenom, delimično komercijalizovanom obliku. Za mnoge mlade Mosuo, ipak, ovaj način sklapanja veza i dalje predstavlja privlačnu alternativu konvencionalnom braku, oslobođenu tereta imovinskih i porodičnih očekivanja koja karakterišu širu kinesku kulturu.
Ostaje da se vidi da li će ova retka matrilinearna tradicija, jedna od svega nekoliko koje su preživele u savremenom svetu, uspeti da opstane i u narednim generacijama,ili će, pod pritiskom turizma i migracija, postepeno postati samo uspomena iz prošlosti.
Komentari (0)