Koliko ćemo živeti niko ne može sa sigurnošću da zna, ali statistika godinama pokazuje isti obrazac – žene u proseku žive duže od muškaraca. Iako razlika nije ista u svim zemljama, ona je prisutna širom sveta. Stručnjaci smatraju da iza toga ne stoji samo genetika, već čitav niz bioloških i životnih faktora. Od hormona i ishrane do načina na koji se nosimo sa stresom i odlazimo kod lekara, mnogo toga može da utiče na očekivani životni vek.
Prema podacima “Eurostata” za 2021. godinu, očekivani životni vek žena u Evropskoj uniji iznosi 82,9 godina, dok muškarci u proseku žive 77,2 godine. Zbog pandemije prosečan životni vek je u odnosu na prethodne podatke pao za 0,3 godine, ali je razlika između polova ostala izražena.
Slična situacija zabeležena je i u Sjedinjenim Američkim Državama. Prema izveštaju “Centra za kontrolu i prevenciju bolesti” iz decembra 2022. godine, žene u proseku žive 79,3 godine, dok je očekivani životni vek muškaraca 73,5 godina.
Estrogen može da ima važnu zaštitnu ulogu
Stručnjaci smatraju da jedan od razloga zbog kojih žene u proseku žive duže leži u delovanju hormona estrogena, bar do perioda menopauze, kada njegov nivo prirodno opada.
Dr Robert Segal, kardiolog i osnivač “Manhattan Cardiology”, objasnio je da estrogen održava krvne sudove zdravim tako što podstiče širenje vena i poboljšava funkciju endotelnih ćelija. To može da poboljša protok krvi i smanji rizik od ateroskleroze, koja predstavlja jedan od glavnih uzroka srčanih oboljenja.
On je dodao da estrogen snižava nivo LDL, odnosno lošeg holesterola, dok istovremeno povećava nivo HDL, odnosno dobrog holesterola. Protivupalna svojstva ovog hormona mogu da smanje upale u krvnim sudovima, što može da utiče na manji rizik od hroničnih kardiovaskularnih bolesti, uključujući koronarnu bolest srca, srčani i moždani udar, kao i srčanu insuficijenciju.
Muškarci su češće skloni rizičnim navikama
Dr Rohit Vupuluri, interventni kardiolog iz Čikaga, istakao je da muškarci mnogo češće usvajaju navike koje mogu da izazovu ozbiljne zdravstvene probleme.
Kako je objasnio, među njima su pušenje, konzumiranje alkohola, upotreba droga i loš izbor namirnica. Takvo ponašanje može da poveća rizik od hipertenzije, hiperlipidemije, dijabetesa, hronične opstruktivne bolesti pluća, hronične bolesti bubrega, ciroze jetre i gojaznosti, što može da dovede do prevremene smrti.
Vupuluri smatra i da muškarci češće obavljaju opasne poslove, nesmotrenije voze i više rizikuju tokom sportskih aktivnosti, zbog čega su izloženiji povredama i nesrećama koje mogu da skrate životni vek.
Zdravija ishrana i više fizičke aktivnosti
Prema mišljenju stručnjaka, žene češće vode računa o ishrani, što takođe može da ima značajan uticaj na zdravlje.
Registrovana dijetetičarka i nutricionistkinja Blanka Garsia rekla je da u svojoj praksi češće viđa žene koje kupuju namirnice, planiraju obroke i obraćaju se nutricionistima kako bi zadovoljile svoje nutritivne potrebe.
– Čvrsto verujem da ishrana i vežba igraju važnu ulogu u dugovečnosti osobe. Bolji izbor hrane održava telo u ravnoteži, kretanje održava mišiće i kosti jačima, a žene su tome sklonije – rekla je Garsia.
Dr Segal je dodao da osobe koje redovno vežbaju imaju veću verovatnoću da će imati zdravije srce, bolju kontrolu telesne težine i bolje opšte zdravstveno stanje, što može da produži život.
On je naglasio da promene u načinu ishrane i redovna fizička aktivnost mogu pomoći i muškarcima i ženama da žive duže i zdravije.
Potiskivanje emocija može da izazove brojne probleme
Avigail Lev, licencirani klinički psiholog i osnivač “Bay Area CBT” centra u Kaliforniji, smatra da potiskivanje emocija može da bude povezano sa kraćim životnim vekom.
– Muškarcima društvo uslovljava da duboko potiskuju svoje emocije. Zbog toga žene imaju više socijalnih bliskih relacija što im pruža podršku i oslonac -, rekla je Lev.
Ona je objasnila da potiskivanje emocija može da poveća stres, povisi nivo kortizola, negativno utiče na kvalitet sna, naruši međuljudske odnose i poveća verovatnoću razvoja problema mentalnog zdravlja, uključujući traume, depresiju i anksioznost.
Dodala je da je emocionalna supresija povezana i sa povišenim krvnim pritiskom, većim kardiovaskularnim rizikom i slabijim imunološkim sistemom.
Sa njom se složio i dr Naval Parik, lekar primarne zdravstvene zaštite i internista sa Floride.
– Žene obično imaju veće društvene mreže i jače društvene veze, što može imati pozitivan učinak na mentalno zdravlje. Ovaj sistem podrške znači da žene imaju bolje mehanizme za suočavanje sa stresom -, istakao je Parik.
Žene češće odlaze kod lekara i prate terapiju
Dr Vupuluri je ukazao i na razliku u odnosu prema zdravstvenim problemima.
– Mnogo je verovatnije da će muškarci odbaciti bilo kakve epizode bola u grudima ili kratkog daha kao samo manji simptom koji će vremenom nestati, umesto da potraže lekarsku pomoć kako bi saznali da li je to nešto zabrinjavajuće -, rekao je.
On je dodao da muškarci često odlažu traženje pomoći sve dok se ne nađu u ozbiljnom zdravstvenom stanju, što može da izazove lošije ishode lečenja.
Čak i kada odu kod lekara, ne pridržavaju se uvek preporuka. Studija Američke akademije porodičnih lekara iz 2017. godine pokazala je da polovina muškaraca koji potraže medicinsku pomoć ne prati uputstva lekara. To uključuje nepreuzimanje propisane terapije, nepravilno uzimanje lekova, neobavljanje kontrolnih analiza i izostanak sa zakazanih pregleda.
Vupuluri je rekao da muškarci ređe pristaju na uzimanje lekova ukoliko se ne osećaju loše.
– Dakle, za stanja kao što su hipertenzija, hiperlipidemija i dijabetes, muškarci su puno manje poslušni s lekovima jer često ne osećaju simptome. To može prouzrokovati razvoj ireverzibilnih simptoma kao što su oštećenje ili zatajenje organa -, upozorio je.
Navike mogu da utiču na dužinu života više nego pol
Stručnjaci naglašavaju da redovni preventivni pregledi, pridržavanje terapije i pravovremeni odlasci kod lekara mogu značajno da utiču na dugovečnost. Takve navike mogu da uspore razvoj hroničnih bolesti, posebno srčanih oboljenja, i doprinesu boljem opštem zdravlju.
Ipak, sama činjenica da je neko žena ne garantuje duži život. Iako postoje određene urođene biološke prednosti, stručnjaci ističu da najveći broj faktora koji određuju očekivani životni vek zavisi od svakodnevnih navika. Redovna fizička aktivnost, zdrava ishrana, odlazak kod lekara i snažna podrška porodice i prijatelja mogu pomoći svakome da živi duže i kvalitetnije.
Komentari (0)