Preliminarna studija pokazala da su starije osobe koje nisu jele četiri sata pre spavanja ostvarile bolje rezultate na testovima rešavanja problema.
Ograničavanje vremena za obroke i užine na period od devet sati dnevno, uz izbegavanje hrane četiri sata pre odlaska u krevet, moglo bi da pomogne u usporavanju kognitivnog opadanja u starijem dobu, navode istraživači.
Pilot-studija sprovedena na starijim ženama koje imaju prekomernu telesnu težinu ili gojaznost pokazala je naznake poboljšanja mentalnih sposobnosti kod onih koje su se hranile u ograničenom vremenskom periodu, u poređenju sa ženama koje su obroke raspoređivale tokom dužeg dela dana.
Istraživači naglašavaju da su rezultati preliminarni zbog malog broja učesnika, ali ukoliko budu potvrđeni u većim studijama, mogli bi da ukažu da ljudi mogu da pomognu očuvanju kognitivnih sposobnosti tako što će jesti u relativno kratkom vremenskom okviru i izbegavati kasne noćne obroke.
Gubitak telesne težine sam po sebi može pomoći u usporavanju kognitivnog pada u starijem dobu, rekla je profesorka Su Šapses, nutricionistička naučnica sa Univerziteta Rutgers u američkoj saveznoj državi Nju Džersi. Ipak, dodala je da bi dodatne koristi mogli imati ljudi koji ne jedu van osmočasovnog ili devetočasovnog perioda i koji prestanu sa unosom hrane četiri sata pre spavanja.
Demencija je vodeći uzrok smrti u Velikoj Britaniji i sedmi vodeći uzrok smrti u svetu, sa gotovo dva miliona smrtnih slučajeva godišnje. Neki faktori rizika, poput starosti i genetike, ne mogu se izbeći, ali stručnjaci smatraju da bi gotovo polovina slučajeva mogla biti sprečena ili odložena promenama životnih navika. Gojaznost u srednjem životnom dobu može povećati rizik od demencije u kasnijim godinama za 30 odsto.
Šapses je sprovela malu kliničku studiju u kojoj je učestvovalo 47 žena starosti od 50 do 79 godina koje su imale prekomernu težinu ili gojaznost. Sve učesnice su bile podstaknute da tokom šest meseci smanje dnevni unos kalorija za 500.
U okviru grupe, 26 žena dobilo je savet da hranu konzumira isključivo u periodu od devet sati dnevno. To je najčešće značilo obroke između 10 i 18 časova, dok su ostale učesnice raspoređivale obroke tokom približno 12 sati.
Na kraju istraživanja, obe grupe imale su sličan gubitak težine, u proseku oko sedam kilograma. Međutim, kognitivni testovi pokazali su da su žene koje su ograničile vreme za jelo ostvarile bolje rezultate u testovima prostornog planiranja i rešavanja problema.
Postojale su i naznake da su pravile manje grešaka na testovima pamćenja i učenja, iako su u pojedinim testovima multitaskinga i brzine reakcije obe grupe imale slične rezultate.
Šapses je efekte ocenila kao „umerene“, ali je navela da rezultati ukazuju na mogućnost da vremenski ograničena ishrana može poboljšati sposobnost pamćenja informacija važnih za svakodnevne aktivnosti i smanjiti greške povezane sa pamćenjem, pažnjom i rešavanjem problema.
Detalji istraživanja predstavljeni su na skupu Nutrition 2026, godišnjem sastanku Američkog društva za ishranu u Merilendu.
Istraživači sada planiraju da ispitaju zbog čega bi vreme obroka moglo biti jednako važno kao i sam izbor hrane. Moguće je da su koristi povezane sa složenom interakcijom cirkadijalnog ritma, metabolizma i upalnih procesa u organizmu.
U mnogim zemljama, uključujući Veliku Britaniju i SAD, uobičajeno je da ljudi jedu tokom perioda od oko 14 sati dnevno, ostavljajući samo 10 sati tokom noći bez hrane. Ipak, istraživanja ukazuju na zdravstvene koristi produženog noćnog posta.
Jedan pregled istraživanja objavljen u januaru pokazao je da je završetak poslednjeg obroka pre 19 časova povezan sa značajnim poboljšanjima telesne težine, indeksa telesne mase, obima struka, krvnog pritiska i pokazatelja metaboličkog zdravlja.
Profesorka Vendi Hol, rukovoditeljka odseka za nutricionističke nauke na Kings Koledžu u Londonu, koja nije učestvovala u istraživanju, ocenila je da ograničavanje vremena za obroke može imati koristi za zdravlje mozga.
„Vremenski ograničena ishrana je mogući pristup podršci kognitivnom zdravlju kod osoba srednjih godina i starijih osoba sa prekomernom težinom, ne samo zato što može pomoći u kontroli telesne težine, već i zato što izbegavanje velikih obroka kasno uveče može poboljšati kontrolu šećera u krvi, funkciju krvnih sudova i smanjiti upale“, rekla je Hol.
Ona je, međutim, upozorila da su rezultati još uvek preliminarni i da je potrebno sačekati kompletnu recenziranu studiju kako bi se utvrdilo da li su poboljšanja dovoljno značajna u kliničkom smislu.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)