Najveće zablude o vegetarijanskoj ishrani: Šta je tačno, a šta nije?

Vegetarijanska ishrana poslednjih godina ima sve više pristalica, ali i dalje je prate brojne zablude.

Dok jedni smatraju da je to jedan od najboljih izbora za zdravlje i životnu sredinu, drugi veruju da ovakav način ishrane može da izazove ozbiljne probleme. Istina je, međutim, nešto složenija.

Stručnjaci i naučna istraživanja ukazuju na to da neke tvrdnje jesu tačne, neke su samo delimično tačne, dok su pojedine potpuno pogrešne.

Da li vegetarijanska ishrana zaista pomaže planeti?

Tvrdnja: Vegetarijanska ishrana je dobra za klimu i životinje.

Tačno.

Prema podacima nemačke Kancelarije za životnu sredinu, vegetarijanska ishrana pozitivno utiče na životnu sredinu, između ostalog i zato što može da smanji količinu nitrata u vodama.

Svetska fondacija za prirodu (WWF) procenjuje da bi prelazak na vegetarijansku ishranu mogao da smanji klimatski otisak u Nemačkoj za čak 47 odsto.

Podaci Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO) pokazuju da se u svetu trenutno uzgaja oko 33 milijarde pilića, 1,6 milijardi goveda i više od milijardu svinja. Upravo ovakav obim stočarstva u velikoj meri može da utiče na klimatske promene, između ostalog zbog metana koji proizvode preživari.

Da li proizvodi od soje jednako štete planeti?

Tvrdnja: Konzumiranjem zamena za meso, poput proizvoda od soje, vegetarijanci jednako štete planeti.

Pogrešno.

Tačno je da su milioni hektara prašume posečeni zbog uzgoja soje, što je doprinelo velikom smanjenju broja biljnih i životinjskih vrsta u područjima poput Amazonije.

Međutim, važna činjenica je da se čak 70 odsto ukupno proizvedene soje koristi za ishranu stoke, a ne za proizvodnju hrane namenjene vegetarijancima.

Da li vegetarijanska ishrana štiti životinje?

Tvrdnja: Vegetarijanska ishrana štiti životinje.

Delimično tačno.

U Nemačkoj se svakog dana za potrebe ishrane ljudi ubije više od dva miliona životinja. Istovremeno, potrošnja mesa je u padu i u odnosu na prethodnu godinu smanjena je za 8,1 odsto.

Lea Šmic iz nemačkog Saveza za zaštitu životinja je otkrila da vegetarijanska ishrana predstavlja važan prvi korak ka zaštiti životinja.

Ipak, ona ističe da i proizvodnja mleka, mlečnih proizvoda i jaja može da izazove patnju životinja. Zbog toga smatra da je veganska ishrana, koja isključuje mlečne proizvode, jaja i med, efikasniji način njihove zaštite.

Može li vegetarijanska ishrana da bude zdravija?

Tvrdnja: Vegetarijanska ishrana je zdravija i pomaže pri mršavljenju.

U principu tačno.

Svetska zdravstvena organizacija prerađeno meso svrstava među faktore rizika za nastanak karcinoma, dok se crveno meso vodi kao verovatno rizično.

Istraživanje Instituta Maks Plank je otkrila da osobe koje jedu manje namirnica životinjskog porekla imaju niži indeks telesne mase (BMI).

Istovremeno, nemačke Kancelarije za zaštitu potrošača navode da osobe koje se hrane vegetarijanski, ali i dalje konzumiraju mleko i mlečne proizvode, mogu da imaju zdrav i uravnotežen način ishrane.

Mogu li deca pravilno da se razvijaju bez mesa?

Tvrdnja: Deca ne mogu pravilno da se razvijaju ako ne jedu meso.

Netačno.

Berthold Kolecko, predsednik povereništva za ishranu Nemačkog udruženja za pedijatriju, ističe da raznovrsna vegetarijanska ishrana dopunjena mlečnim proizvodima omogućava pravilan razvoj dece i bez konzumiranja mesa.

Ipak, stručnjaci upozoravaju da ovakav način ishrane može da ima rizik od nedovoljnog unosa vitamina B12, gvožđa, cinka i omega-3 masnih kiselina.

Sličan stav ima i WWF, koji navodi da je vegetarijanska ishrana bogata biljnim izvorima proteina, poput mahunarki i orašastih plodova, odgovarajuća za decu i mlade.