Ekstremne vrućine koje su ovog leta pogodile Evropu, dodatno pojačane klimatskim promenama, dovele su do ozbiljnog isušivanja tla i produbljivanja suše širom kontinenta, pokazuje nova analiza međunarodne naučne mreže World Weather Attribution (WWA).
Istraživači upozoravaju da rekordno visoke temperature ubrzavaju isparavanje vode iz reka, jezera, zemljišta i vegetacije, zbog čega suša više nije isključivo posledica manjka padavina.
Prema rezultatima analize, klimatske promene povećale su verovatnoću ovakvih uslova čak 80 puta u zapadnoj Evropi i 40 puta u istočnom delu kontinenta.
Visoke temperature postale glavni uzrok suše
Naučnici navode da se definicija suše menja, jer ekstremna toplota danas ima jednako važnu ulogu kao i nedostatak kiše.
Iako je zapad Evrope tokom zime imao više padavina nego inače, letnje vrućine dovele su do naglog isušivanja zemljišta.
Analiza pokazuje da bi sadašnja suša u zapadnoj Evropi, da nije bilo klimatskih promena izazvanih ljudskim delovanjem, bila ocenjena kao umerena, dok se danas svrstava među ekstremne.
Poljoprivreda, energetika i rečni saobraćaj pod velikim pritiskom
Posledice su već vidljive širom Evrope.
Više država uvelo je ograničenja potrošnje vode, dok je u velikom delu južne Engleske zabranjena upotreba baštenskih creva.
Šumski požari zahvatili su delove Španije i Francuske, a poljoprivreda trpi ogromne gubitke zbog rekordno suvog zemljišta.
Procenjuje se da će proizvodnja žitarica u Evropi biti manja za oko devet miliona tona.
Francuska očekuje najslabiji rod kukuruza u poslednjih pola veka, dok su rumunski poljoprivrednici izgubili više od milion hektara useva.
Problemi se osećaju i u energetskom sektoru, jer nizak vodostaj reka smanjuje proizvodnju hidroenergije i otežava plovidbu teretnih brodova.
Nivo Rajne kod mesta Lobit u Holandiji pao je ispod minimuma zabeleženog tokom velikih suša 1976. godine.
Stručnjaci upozoravaju da bi ovakvi poremećaji mogli da izazovu rast cena hrane i energije, što će najteže pogoditi domaćinstva sa nižim prihodima.
„Atmosfera postaje sve žednija“
Jedan od autora studije, Dominik Šumaher sa Federalnog instituta za tehnologiju u Cirihu, upozorio je da zagrejana atmosfera sve brže izvlači vlagu iz prirode.
– Sa rastom temperatura atmosfera postaje sve „žednija“. Ona izvlači vlagu iz reka, jezera, akumulacija i zemljišta mnogo brže nego ranije. Topliji vazduh bukvalno isisava vodu iz tla – rekao je Šumaher.
On je dodao da je ovogodišnja suša nastupila gotovo dva meseca ranije nego velika evropska suša iz 2022. godine.
Prema njegovim rečima, kombinacija vlažnog proleća i naglog prelaska na ekstremno sušne uslove stvara idealne okolnosti za velike šumske požare, jer bujna vegetacija vrlo brzo postaje lako zapaljivo gorivo.
Upozorenje: Budućnost donosi još toplija i suvlja leta
Autorka studije Marijam Zaharija sa Imperijal koledža u Londonu upozorila je da se ovakvi ekstremi već događaju pri globalnom zagrevanju od oko 1,4 stepena Celzijusa.
– Ako globalna temperatura poraste na približno 2,8 stepeni, koliko pokazuju sadašnje projekcije, verovatnoća ovako intenzivnog isušivanja mogla bi da se udvostruči – navela je Zaharija.
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija za klimatske promene Sajmon Stil ocenio je da sve učestalije suše predstavljaju ozbiljno upozorenje.
– Sve razornije suše pokazuju da se planeta ubrzano zagreva. Dok god čovečanstvo nastavi da sagoreva velike količine uglja, nafte i gasa, ovakve klimatske katastrofe postaće još češće i skuplje. Rešenje je ubrzan prelazak na obnovljive izvore energije – poručio je Stil.
Oko 20.000 smrtnih slučajeva tokom evropskog toplotnog talasa
Naučnici su analizirali meteorološke podatke i klimatske modele za period od aprila do juna u zapadnoj Evropi, dok je za istočni deo kontinenta obuhvaćen period od prethodnih godinu dana zbog dugotrajnog manjka padavina.
Rezultati pokazuju da su klimatske promene izazvane ljudskim delovanjem značajno pogoršale sušu u obe evropske regije.
Ranija analiza iste istraživačke grupe pokazala je da bi toplotni talas koji je krajem juna pogodio Evropu bio praktično nemoguć bez klimatskih promena.
Procenjuje se da je zbog ekstremnih temperatura širom Evrope preminulo oko 20.000 ljudi, uključujući približno 2.200 u Engleskoj i Velsu.
Posebna studija objavljena ove sedmice procenjuje da su izgubljeni radni sati usled velikih vrućina privredu Ujedinjenog Kraljevstva koštali više od milijardu funti.
Stručnjaci upozoravaju da klimatske promene više nisu problem budućnosti, već ozbiljna pretnja koja već utiče na snabdevanje vodom, proizvodnju hrane i svakodnevni život miliona ljudi.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)