Kuhinja je srce doma, ali je ujedno i prostor u kojem najčešće dolazi do kućnih požara.
Dovoljno je da na trenutak ostavite šerpu na šporetu kako biste završili neki drugi posao ili odgovorili na telefonski poziv i situacija može da se promeni za svega nekoliko minuta.
Suzan Mekelvi, direktorka komunikacija američkog Nacionalnog udruženja za zaštitu od požara (NFPA), je otkrila za “EatingWell” kojih pet navika predstavlja najveći rizik i zbog čega bi ih trebalo promeniti što pre.
Kuvanje bez nadzora je najčešći uzrok požara
Najveći broj požara u kuhinji nastaje upravo zato što priprema hrane ostane bez nadzora. To podrazumeva svaku situaciju u kojoj se nešto kuva ili peče, a osoba se u međuvremenu zadrži uz telefon, izađe iz prostorije ili čak zaspi.
Takve situacije deluju bezazleno, posebno kada je hrana u rerni i čini se da imate dovoljno vremena da obavite još neki kućni posao. Međutim, upravo tada može da dođe do požara.
Pravilo je jednostavno – upaljen šporet ili rernu nikada ne ostavljajte bez nadzora. Ako morate da napustite kuhinju, ugasite gorionik pre nego što izađete.
Zapaljivi predmeti pored šporeta predstavljaju veliki rizik
Još jedna česta greška je držanje lako zapaljivih stvari u neposrednoj blizini šporeta. Krpa za sudove na ivici radne ploče, papirni ubrus pored gorionika ili plastična kesa blizu vrele ringle mogu da se zapale za svega nekoliko sekundi.
Suzan Mekelvi navodi da ostaci i odbačeni zapaljivi materijali predstavljaju drugi vodeći uzrok požara u kuhinji, ali i četvrti uzrok povreda i smrtnih slučajeva povezanih sa ovakvim nesrećama.
Zbog toga je važno da sve što može da gori držite najmanje 90 centimetara od šporeta. To se odnosi na krpe, zaštitne rukavice, ambalažu, kao i papirne ubruse.
Papirne i plastične posude bacite odmah nakon upotrebe, kako ne bi ostale u blizini izvora toplote.
Električni šporet nije bezbedniji nego što mnogi misle
Mnogi veruju da električni šporet nosi manji rizik od plinskog zato što nema otvoren plamen. Ipak, podaci pokazuju drugačiju sliku.
Šporeti i ploče za kuvanje povezani su sa čak 53 odsto svih požara u kuhinji, 88 odsto smrtnih slučajeva i 74 odsto povreda. Takođe, domaćinstva koja koriste električne šporete imala su veći rizik od požara nego ona sa plinskim.
Problem može da bude u tome što vrela ringla, kada više ne svetli crveno, izgleda bezopasno, pa mnogi na nju spuste krpu, kesu ili drugi predmet koji može da se zapali.
Pogrešan položaj drški lonaca može da izazove ozbiljne opekotine
Način na koji postavljate lonce na šporet može da ima veliki značaj za bezbednost.
Ako je drška okrenuta ka spolja, lako može da se zakači rukom ili laktom. Tada postoji opasnost da se lonac prevrne, a vrela voda ili mast izazovu ozbiljne opekotine.
Zato Mekelvi savetuje da drške lonaca i tiganja uvek budu okrenute ka zadnjem delu šporeta.
Ona je otkrila i kako treba reagovati ukoliko se zapali mast u tiganju. Nikada nemojte da uzimate tiganj i nosite ga do sudopere. Umesto toga, držite poklopac pri ruci, prekrijte njime tiganj i odmah ugasite gorionik. Kada plamen ostane bez dotoka vazduha, ugasiće se sam.
Deca i kućni ljubimci treba da budu dalje od zone kuvanja
Iako nije uvek lako organizovati prostor, stručnjaci preporučuju da oko šporeta napravite zonu u koju deca i kućni ljubimci ne bi trebalo da ulaze.
Bezbedna udaljenost iznosi najmanje 90 centimetara od šporeta, ali i od svih površina na kojima rukujete vrelom hranom ili tečnošću.
Dovoljan je jedan nagli pokret deteta ili skok mačke da dođe do prevrtanja posude i ozbiljne nezgode.
Na kraju, stručnjaci podsećaju da zaštita doma ne zavisi od skupe opreme, već od svakodnevnih navika. Malo više opreza, razmak od 90 centimetara oko šporeta i poklopac koji je uvek pri ruci mogu da imaju presudan značaj i pomognu da se spreče požari i ozbiljne povrede.
Komentari (0)