Kada se govori o srećnim ljubavnim vezama, pažnja je najčešće usmerena na strast, hemiju i romantične gestove. Međutim, savremena psihologija poslednjih decenija sve više ukazuje na to da dugovečnost jedne veze ne zavisi prvenstveno od intenziteta zaljubljenosti, već od mnogo jednostavnije osobine,da partneri iskreno vole da provode vreme zajedno.
Najstabilniji parovi- prijatelji
Stručnjaci ističu da je upravo sposobnost da dvoje ljudi uživaju u svakodnevnim trenucima, razgovorima i zajedničkim iskustvima jedan od najpouzdanijih pokazatelja da će njihova veza opstati i onda kada početna euforija zaljubljenosti nestane. Drugim rečima, najstabilniji parovi nisu samo ljubavnici oni su i prijatelji.
Iako filmske priče često stvaraju utisak da je snažna hemija dovoljna za srećan odnos, psiholozi naglašavaju da se ljubavne veze tokom godina prirodno menjaju. Intenzivna zaljubljenost, koju pokreću hormoni poput dopamina i oksitocina, vremenom ustupa mesto mirnijem, ali mnogo stabilnijem obliku emocionalne povezanosti. Upravo tada na površinu izlaze osobine koje određuju kvalitet zajedničkog života,međusobno razumevanje, humor, poverenje i želja da partner bude osoba sa kojom najradije provodimo vreme.
Interesovanje za svakodnevi život partnera, važno
Jedan od najpoznatijih istraživača partnerskih odnosa, američki psiholog Džon Gotman, više od četrdeset godina proučavao je hiljade bračnih parova pokušavajući da otkrije šta razlikuje uspešne brakove, od onih koji završavaju razvodom. Njegova istraživanja pokazala su da kvalitet prijateljstva među partnerima predstavlja osnovu stabilne veze. Parovi koji pokazuju međusobno divljenje, često izražavaju zahvalnost i zanimaju se za svakodnevni život svog partnera, imaju znatno veće šanse da ostanu zajedno.
Gotman je posebno ukazao na značaj takozvanih “malih trenutaka povezivanja“. Kada partner ispriča nešto zanimljivo, zatraži pažnju ili podeli emociju, način na koji druga osoba reaguje ostavlja mnogo dublji trag, nego veliki romantični gestovi. Svaki odgovor pun pažnje i razumevanja dodatno učvršćuje poverenje, dok ignorisanje ili ravnodušnost postepeno narušavaju bliskost.
Konflikt bitni za vezu
Slične zaključke doneo je i čuveni Harvard Study of Adult Development, koji traje još od 1938. godine i smatra se najdužim istraživanjem ljudskog života i sreće. Naučnici su kroz praćenje nekoliko generacija ispitanika zaključili da kvalitet bliskih odnosa ima snažniji uticaj na zdravlje, zadovoljstvo životom i dugovečnost nego bogatstvo, profesionalni uspeh ili društveni status. Ljudi koji imaju stabilne i podržavajuće partnerske odnose u proseku imaju manje hroničnog stresa, niži rizik od depresije, bolje kognitivne funkcije u starosti i duži životni vek.
Psiholozi naglašavaju da uspešna veza ne znači odsustvo konflikata. Naprotiv, svađe su sastavni deo svakog odnosa. Ono što razlikuje srećne parove jeste način na koji rešavaju nesuglasice. Umesto optuživanja i omalovažavanja, oni pokušavaju da razumeju perspektivu druge osobe, traže kompromis i ne dozvoljavaju da pojedinačni sukobi naruše međusobno poštovanje.
Zajednički smeh važan
Veliku ulogu ima i zajednički smisao za humor. Brojne studije pokazuju da parovi koji se često smeju zajedno lakše prevazilaze stresne situacije, brže rešavaju nesporazume i razvijaju snažniji osećaj bliskosti. Zajednički smeh podstiče lučenje hormona koji smanjuju stres i jačaju osećaj povezanosti, zbog čega stručnjaci humor smatraju jednim od najpotcenjenijih elemenata uspešne veze.
Važan faktor je i emocionalna responzivnost – sposobnost da partner prepozna kako se druga osoba oseća i da na te emocije odgovori sa razumevanjem i podrškom. Umesto velikih iznenađenja ili skupih poklona, kvalitet veze često određuju naizgled sitnice: pitanje kako je prošao dan, zagrljaj posle napornog posla, zajednička šetnja ili spremnost da saslušamo partnera bez osuđivanja.
Zajedničkim ritualima do sigurnosti
Stručnjaci podsećaju da se život neumitno menja. Karijere prolaze kroz različite faze, finansijske okolnosti se menjaju, deca odrastaju, roditelji stare, prijatelji se sele ili menjaju životne puteve. U svim tim promenama partner postaje osoba sa kojom provodimo najveći deo svakodnevice. Upravo zato kompatibilnost u običnim životnim situacijama postaje važnija od spektakularnih romantičnih trenutaka koji su karakteristični za početak veze.
Zanimljivo je da istraživanja pokazuju kako parovi koji neguju zajedničke rituale – jutarnju kafu, večernju šetnju, zajedničko kuvanje ili gledanje omiljene serije,razvijaju snažniji osećaj sigurnosti i pripadnosti. Takve rutine stvaraju emocionalnu stabilnost i predstavljaju svojevrsni “lepak“ koji održava vezu i u periodima kada život donese izazove.
Da li bi voleo da provedeš ceo dan sa ovom osobom?
Psiholozi zato savetuju da se prilikom izbora životnog partnera postavi pitanje koje na prvi pogled deluje jednostavno: “Da li bih voleo ili volela da provedem ceo dan sa ovom osobom, čak i kada ne bismo radili ništa posebno?“ Za mnoge stručnjake upravo odgovor na to pitanje govori više o budućnosti jedne veze,nego bilo koji romantični gest, ili osećaj početne zaljubljenosti.
Na kraju, sve više naučnih dokaza potvrđuje ono što mnogi dugogodišnji parovi odavno znaju iz iskustva – najtrajnije ljubavi nisu nužno one najdramatičnije, već one u kojima partneri ostaju jedno drugom najbolji prijatelji. Kada se ljubav gradi na poverenju, poštovanju, zajedničkom smehu i iskrenom uživanju u svakodnevnom društvu, veza dobija čvrste temelje koji mogu da odole i najvećim životnim promenama.
Komentari (0)