Iako savremeni čovek živi duže, zdravije i bez mnogih opasnosti, koje su vekovima oblikovale ljudsku vrstu, evolucija nije prestala. Naprotiv, ona se i dalje odvija, samo pod drugačijim okolnostima, nego u prošlosti. Pitanje koje sve češće zaokuplja pažnju naučnika glasi – kako će izgledati ljudi za nekoliko hiljada godina i da li će prirodnu evoluciju zameniti genetski inženjering?
Globalne migracije bitan faktor
Prema rečima britanskog antropologa i evolucionog genetičara dr Džejsona Hodžsona sa Univerziteta Anglia Ruskin, nema dileme da se ljudska evolucija nastavlja i danas. Razlika je u tome što su mnogi faktori koji su nekada predstavljali snažan pritisak prirodne selekcije,poput zaraznih bolesti, gladi i ekstremnih klimatskih uslova,u velikoj meri ublaženi zahvaljujući razvoju medicine, vakcina, antibiotika, higijene i stabilnijem snabdevanju hranom.
To, međutim, ne znači da je ljudska vrsta dostigla svoj konačni oblik. Naučnici smatraju da se selekcija danas odvija kroz mnogo složenije društvene, ekološke i tehnološke faktore, dok globalne migracije dovode do sve većeg mešanja populacija i genetske raznovrsnosti.
Geni više nisu presudni
Jedno od pitanja koje izaziva najviše pažnje jeste da li će budući ljudi biti viši ili niži, imati drugačije crte lica ili čak potpuno nove fizičke osobine. Stručnjaci ističu da na izgled savremenog čoveka danas ne utiču samo geni. Estetska hirurgija, ortodoncija, transplantacije i druge medicinske procedure omogućavaju ljudima da menjaju svoj izgled nezavisno od genetskog nasleđa.
Kako objašnjava Tomas Mailund, nekadašnji profesor bioinformatike na Univerzitetu u Arhusu u Danskoj, čovek više ne mora nužno da izgleda onako kako mu geni „nalažu“, jer tehnologija sve više menja način na koji oblikujemo sopstveno telo.
Međutim, mnogo veće promene mogle bi da donesu tehnike uređivanja gena. Poslednjih godina tehnologija CRISPR omogućila je naučnicima da sa velikom preciznošću menjaju delove DNK, otvarajući mogućnost lečenja brojnih naslednih bolesti koje su do sada bile neizlečive. Ipak, primena ovih metoda na ljudskim embrionima i dalje izaziva ozbiljne etičke rasprave širom sveta.
Dizajnirane bebe u budućnosti
Dr Hodžson smatra da je trenutno gotovo univerzalni stav naučne zajednice da genetsko menjanje ljudskih osobina nije prihvatljivo iz etičkih razloga. Ipak, on veruje da bi se u veoma dalekoj budućnosti taj pogled mogao promeniti.
“Za oko 5.000 godina situacija bi mogla biti potpuno drugačija. Moguće je da će doći vreme kada će se smatrati neetičnim ne koristiti uređivanje genoma, ukoliko ono bude moglo da spreči teške nasledne bolesti“, smatra Hodžson.
Takav scenario za sada ostaje u domenu naučnih predviđanja, ali brojna istraživanja već pokazuju da bi genetske terapije u narednim decenijama mogle da postanu standardni deo medicine. Naučnici pritom upozoravaju da postoji velika razlika između lečenja bolesti i stvaranja takozvanih “dizajniranih beba“, odnosno biranja fizičkih osobina poput visine, boje očiju ili inteligencije. Većina međunarodnih stručnih tela trenutno podržava primenu genetskih tehnologija isključivo u svrhu lečenja i sprečavanja ozbiljnih oboljenja.
Budućnost čoveka zavisiće od njegovih odluka
Istovremeno, klimatske promene, nove zarazne bolesti, urbanizacija i ubrzan razvoj veštačke inteligencije mogli bi da postanu novi pokretači ljudske evolucije. Stručnjaci zato smatraju da budućnost naše vrste neće oblikovati samo priroda, već i odluke koje budemo donosili o tome koliko ćemo daleko dozvoliti nauci da menja samog čoveka.
Dok odgovor na pitanje kako će ljudi izgledati za pet milenijuma ostaje nepoznanica, jedno je sigurno – evolucija nije završeno poglavlje ljudske istorije. Ona se nastavlja, ali danas više nego ikada zavisi i od tehnologije koju sami stvaramo.
View this post on Instagram
Komentari (0)