Lanac privatnih i škola “Alpha School“, osnovan 2014. godine u Ostinu u Teksasu, ubrzano se širi širom Sjedinjenih Država predstavljajući obrazovni model zasnovan na veštačkoj inteligenciji koji, prema tvrdnjama osnivača, omogućava deci da savladaju gradivo dvostruko brže nego u tradicionalnim školama. Godišnja školarina u pojedinim kampusima dostiže 65.000 dolara.
U učionicama ovih škola nema klasičnih nastavnika niti domaćih zadataka. Učenici provode oko dva sata dnevno učeći jezik, matematiku, prirodne nauke i druge ključne predmete, putem aplikacija na tabletima i laptopovima. Umesto nastavnika, prisutni su takozvani “vodiči“, odrasli mentori koji se kreću učionicom i pomažu deci da ostanu fokusirana i motivisana. Ostatak školskog dana posvećen je radionicama životnih veština, koje uključuju aktivnosti poput penjanja na veštačke stene visoke 12 metara, sklapanja IKEA nameštaja ili rešavanja Rubikove kocke.
Filozofija škole zasniva se na konceptu “razvojnog načina razmišljanja“, popularnom u tehnološkim krugovima, kojim se deca podstiču da sama postavljaju ciljeve i izazove, piše New York Post.
Ipak, model koji stavlja ekrane u središte nastave, izaziva zabrinutost dela stručne javnosti. Lekari i psiholozi upozoravaju da prekomerna upotreba tehnologije može negativno uticati na mentalno zdravlje dece i adolescenata, povećavajući rizik od socijalne anksioznosti, niskog samopouzdanja i depresije. Pedagozi ističu da bi uklanjanje nastavnika iz učionica moglo umanjiti ključne elemente ljudskog razvoja, poput učenja traženja pomoći i međusobne saradnje među učenicima.
Dodatnu pažnju izazvali su snimci iz škola na kojima se vidi kako učenici rade u uskim kabinama. nalik telefonskim govornicama. Uprava navodi da je izbor mesta za rad prepušten deci i da neki učenici biraju te prostore, zbog mira i manjka ometanja.
Učenje je potpuno personalizovano: algoritam generiše niz pitanja koje učenici moraju savladati, kako bi prešli na sledeći nivo, pa deca u istoj učionici napreduju različitim tempom. Ako učenik više puta pogreši, sistem ga vraća na prethodne lekcije ili mu nudi video objašnjenja. U situacijama kada je potrebna dodatna pomoć, vodiči organizuju onlajn konsultacije sa stručnjacima iz kompanijskog razvojnog centra TimeBack. Prema dostupnim podacima, većina tih akademskih savetnika živi van SAD.
Vodiči u školama često dolaze iz različitih profesija, poput sportskih trenera ili preduzetnika iz tehnološkog sektora, a njihove plate se kreću oko 150.000 dolara godišnje. Njihova uloga nije da predaju gradivo, već da pomažu učenicima da sami pronađu rešenja i razvijaju samostalnost. Svaki učenik ima najmanje pola sata individualnog razgovora sa vodičem nedeljno, tokom kojeg se razgovara o ličnim ciljevima i eventualnim problemima. Svi zaposleni prolaze detaljne bezbednosne provere i testove sposobnosti rešavanja problema.
Škola koristi i sopstveni sistem nagrađivanja pod nazivom “Alfe“, internu valutu koju učenici dobijaju za visoke rezultate na testovima, a koju mogu zameniti za nagrade poput plišanih igračaka ili konzola za video-igre. “Dvočasovni model učenja“ primenjuje se i u drugim obrazovnim programima iste kompanije, uključujući virtuelne čarter škole i privatne akademije.
Alpha se predstavlja kao alternativa za decu koja se ne uklapaju u tradicionalni sistem,bilo da su naprednija od vršnjaka ili imaju poteškoće u praćenju nastave. Oko četvrtine učenika dobija stipendije, finansirane kombinacijom školarina drugih porodica i donacija, iako kampus u Njujorku za sada ne nudi finansijsku pomoć.
Dok škola ističe da njihovi učenici provode više vremena u druženju i razvoju praktičnih veština nego vršnjaci u klasičnim školama, kritičari upozoravaju da obrazovanje nije trka za što brže savladavanje gradiva, već proces izgradnje odnosa, samopouzdanja i ličnog razvoja. Rasprava o ulozi veštačke inteligencije u učionici tako postaje deo šire debate o budućnosti obrazovanja u digitalnom dobu.
Komentari (0)