Kada je desetogodišnja Olivija Farnsvort iz Velike Britanije 2016. godine doživela nesreću, koja bi za većinu ljudi mogla da bude kobna, svet je ostao zatečen. Udario ju je automobil, a zatim ju je vozilo vuklo nekoliko metara po putu. Međutim, umesto krika i panike, Olivija je ustala, prišla svojoj majci i ponašala se kao da se gotovo ništa nije dogodilo. Imala je samo manje povrede.
Ovaj neverovatan događaj doneo joj je nadimak “Bionička devojčica“, ali iza priče koja zvuči kao scenario iz naučno-fantastičnog filma krije se veoma retko i složeno medicinsko stanje.
Olivija ima genetsku promenu izazvanu delecijom kratkog kraka šestog hromozoma (6p delecija). To znači da joj nedostaje deo genetskog materijala, na jednom od hromozoma 6. Iako su kod drugih ljudi zabeležene različite vrste delecija ovog hromozoma, lekari smatraju da je Olivija jedinstvena, zbog neobične kombinacije simptoma: ne oseća bol, ne oseća glad i gotovo ne oseća umor.
Nedostaju joj prirodni “alarmi“ tela
Kod većine ljudi bol, glad i iscrpljenost predstavljaju važne signale koje telo šalje kako bi nas zaštitilo. Bol upozorava na povredu ili bolest, glad podseća organizam da mu je potrebna energija, dok umor signalizira potrebu za odmorom.
Kod Olivije ti signali gotovo da ne postoje.
Zbog toga njeno stanje nije nikakva “supermoć“, već ozbiljan izazov koji zahteva stalni nadzor. Ako se povredi, ona možda neće primetiti ozbiljnost povrede. Ako dugo ne jede, neće imati prirodan osećaj gladi koji bi je podsetio da uzme obrok. Ako je telo iscrpljeno, neće nužno dobiti uobičajeni znak da mora da uspori.
Njena porodica zato mora pažljivo da prati njene navike, obroke i zdravstveno stanje kako bi sprečila moguće komplikacije.
Kako genetika utiče na osećaj bola?
Osećaj bola nastaje složenim procesom u kojem učestvuju nervni završeci, kičmena moždina i mozak. Kod pojedinih retkih genetskih poremećaja, promene u određenim genima mogu poremetiti prenos signala bola.
Međutim, Olivijin slučaj je drugačiji, jer se ne radi o klasičnom gubitku osećaja bol,a izazvanom promenom jednog gena. Naučnici veruju da je njeno stanje posledica gubitka većeg dela genetskog materijala na hromozomu 6, što može uticati na više telesnih funkcija odjednom.
Život bez osećaja bola nije lakši
U javnosti se često misli da bi život bez bola bio prednost, ali medicina pokazuje suprotno. Ljudi koji ne osećaju bol mogu nesvesno da povrede svoje telo, da ignorišu ozbiljne zdravstvene probleme ili da kasno potraže pomoć.
Bol je zapravo jedan od najvažnijih zaštitnih mehanizama čoveka. Ona nas tera da sklonimo ruku sa vrele površine, da odmorimo povređeni zglob ili da potražimo lekara kada nešto nije u redu.
Kod Olivije, svakodnevni život zahteva dodatnu pažnju upravo zato što njeno telo ne šalje uobičajene signale upozorenja.
Slučaj koji je privukao pažnju naučnika
Priča o Oliviji Farnsvort postala je poznata širom sveta, jer predstavlja jedan od najneobičnijih primera kako promene u ljudskom genomu mogu uticati na ponašanje i fiziologiju.
Iako njen slučaj i dalje proučavaju stručnjaci za genetiku i neurologiju, on istovremeno podseća koliko je ljudski organizam složen. Ono što na prvi pogled izgleda kao neverovatna sposobnost zapravo je svakodnevna borba sa nedostatkom osnovnih telesnih upozorenja.
Za Oliviju, prava “supermoć“ nije odsustvo bola, već sposobnost da uz podršku porodice i lekara vodi što sigurniji i ispunjeniji život.
Komentari (0)