Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp izjavio je da je nakon sukoba sa Iranom stekao utisak da „ne postoje granice“ njegovoj političkoj moći, ističući uticaj koji, kako tvrdi, ima na svetske lidere i međunarodne događaje.
U intervjuu za portal Axios, Tramp je govorio o svom položaju na globalnoj sceni, navodeći da mu lideri veruju i da ima značajan uticaj na ključne saveznike Sjedinjenih Država.
– Otkrio sam da ne postoje granice mojoj moći – rekao je Tramp.
Govoreći o samitu G7, održanom u francuskom Evijanu, Tramp je naveo da su učesnici prihvatili njegovu šalu da je „on šef“, dok je za Izrael rekao da ga veoma poštuje i da će „raditi ono što on kaže“.
Intervju je objavljen uoči izlaska knjige novinara Megi Haberman i Džonatana Svona pod nazivom „Promena režima“, u kojoj autori opisuju Trampovo viđenje sopstvene moći i njegov odnos prema istorijskim liderima.
Prema navodima autora, Tramp im je pokazao dokument u kojem se tvrdi da predsednik savremenih Sjedinjenih Američkih Država raspolaže većim uticajem od pojedinih istorijskih osvajača i vladara, uključujući Atilu, Džingis-kana, Napoleona Bonapartu, Josifa Staljina, Mao Cedunga i Adolfa Hitlera.
Kako navode Haberman i Svon, Tramp je objašnjavao da su istorijske ličnosti imale manji domet delovanja zbog tehnoloških ograničenja svog vremena.
– Nisu imali avione, zar ne? Nisu mogli da putuju unaokolo – rekao je Tramp, govoreći o Aleksandru Velikom, rimskim carevima i Vilijamu Osvajaču.
Autori ističu da je Tramp bez zadrške prihvatao poređenja sa istorijskim liderima poznatim po osvajanjima i velikoj političkoj moći.
Kada je reč o savremenim državnicima, Tramp je izdvojio kineskog predsednika Si Đinpinga i indijskog premijera Narendru Modija kao lidere kojima se posebno divi.
Za Sija je rekao da je „u potpunosti posvećen poslu“, dok je Modija opisao kao „veoma čvrstog pregovarača“.
Američki predsednik osvrnuo se i na odsustvo Vladimira Putina sa samita G7, podsećajući da je Rusija nekada bila deo tog formata pre nego što je isključena nakon pripajanja Krima 2014. godine.
Govoreći o odnosima sa Izraelom, Tramp je ocenio da bez njegove podrške ta država danas ne bi postojala i istakao da sa Benjaminom Netanjahuom ima dobar odnos, ali da ga, kako je rekao, „ponekad treba držati pod kontrolom“.
Tramp je kritikovao i pojedine republikance koji su se protivili sporazumu sa Iranom, navodeći da je izgubio poštovanje prema nekim ljudima koje je ranije cenio i nazvavši ih tvrdolinijašima.
Ipak, priznao je da postoje faktori koji ograničavaju predsedničku moć, pre svega ekonomske okolnosti.
Prema njegovim rečima, produžavanje rata moglo je da izazove ozbiljne posledice po svetsku ekonomiju, dok pad cena nafte i rast berzanskih indeksa vidi kao potvrdu da je podrška sporazumu sa Iranom bila ispravna odluka.
– Imam jednu osnovnu želju kao predsednik – nikada ne želim da postanem novi Herbert Huver – rekao je Tramp, aludirajući na američkog predsednika čiji se mandat često povezuje sa Velikom depresijom.
Autori knjige navode da je dokument o Trampovoj moći objavljen i na njegovoj platformi Truth Social, uz zaključak da ga spremnost da koristi američki uticaj širom sveta čini „najmoćnijom osobom koja je ikada hodala planetom“.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)