Popularno mišljenje da zamrzavanje hleba, njegovo odmrzavanje i potom konzumiranje, može promeniti način na koji organizam reaguje na ugljene hidrate, ponovo intrigira pratioce društvenih mreža.
Prema toj ideji, ista vekna hleba može izazvati drugačiji glikemijski odgovor, u zavisnosti od toga da li je prethodno zamrznut.
Sprečavanje brzog porasta šećera
Stručnjaci objašnjavaju da se tokom zamrzavanja i naknadnog odmrzavanja hleba, odvija proces poznat kao retrogradacija skroba, pri kojem se deo svarljivog skroba menja i prelazi u oblik koji se naziva rezistentni skrob. Ovaj tip se vari sporije, u odnosu na običan, zbog čega glukoza postepeno ulazi u krvotok, umesto da dolazi do naglog porasta šećera u krvi.
Naučna objašnjenja ukazuju da rezistentni skrob ima ponašanje slično dijetetskim vlaknima, jer se ne razgrađuje u potpunosti u tankom crevu, već dospeva u debelo crevo gde ga fermentišu bakterije crevne mikrobiote. Tokom tog procesa stvaraju se kratkolančane masne kiseline, koje se u istraživanjima povezuju sa boljom funkcijom digestivnog sistema.
Efekat ipak umeren
Zbog sporijeg varenja, ovakva struktura skroba može doprineti blažem porastu nivoa glukoze u krvi nakon obroka, što kod pojedinih ljudi može smanjiti osećaj naglog pada energije, umora ili pojačane gladi, nakon konzumiranja ugljenih hidrata.
Ipak, stručnjaci naglašavaju da je intenzitet ovog efekta umeren i da varira u zavisnosti od vrste hleba, njegove obrade, količine unesene hrane i individualne reakcije organizma.
Istraživanja pokazuju da slični procesi mogu nastati i kod drugih namirnica bogatih skrobom, poput pirinča i krompira, naročito kada se kuvaju, hlade i ponovo zagrevaju. Međutim, naučnici ističu da ovakve promene ne transformišu hranu u “zdravu verziju“ u apsolutnom smislu, već samo blago menjaju način na koji organizam obrađuje ugljene hidrate.
Nema uticaja na telesnu težinu
Posebna pažnja u istraživanjima usmerena je i na uticaj rezistentnog skroba na crevnu mikrobiotu, jer on može služiti kao hrana za korisne bakterije u debelom crevu. Fermentacijom ovog skroba nastaju supstance koje se u naučnoj literaturi povezuju sa podrškom metabolizmu i očuvanjem funkcije creva.
Ipak, nutricionisti upozoravaju da se efekti zamrzavanja i odmrzavanja hleba često pojednostavljuju u popularnim tvrdnjama na društvenim mrežama. Prema njihovim objašnjenjima, promene u glikemijskom odgovoru postoje, ali nisu dovoljno velike da bi same po sebi značajno uticale na zdravlje ili telesnu težinu, bez šireg konteksta celokupne ishrane.
Stručnjaci takođe navode da način pripreme hrane može imati određeni uticaj na nutritivni profil i metabolički odgovor, ali da ukupni kvalitet ishrane, raznovrsnost namirnica i životne navike ostaju ključni faktori zdravlja.
Znači,zamrzavanje hleba i njegova ponovna upotreba mogu dovesti do blagog povećanja sadržaja rezistentnog skroba i nešto sporijeg porasta šećera u krvi, ali ova pojava ne predstavlja zamenu za uravnoteženu ishranu niti univerzalno rešenje za regulaciju metabolizma.
Komentari (0)