Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković izjavila je da centralna banka očekuje da će se inflacija tokom ove godine zadržati u okviru ciljanog raspona od tri plus-minus 1,5 odsto, uz prosečnu stopu od 3,6 procenata, dok je projekcija rasta bruto domaćeg proizvoda za 2026. godinu smanjena sa 3,5 na tri odsto.
Na predstavljanju majskog Izveštaja o inflaciji, koji je Izvršni odbor NBS usvojio 7. maja, navedeno je da je prethodna procena prosečne inflacije za ovu godinu iznosila 3,3 odsto.
Tabaković je rekla da će inflacija tokom tekućeg i narednog tromesečja ostati u granicama cilja, ali da je centralna banka korigovala prognozu privrednog rasta zbog pojačanih geopolitičkih tenzija i rata na Bliskom istoku.
Grafikone možete pogledati OVDE.
Prema njenim rečima, zbog produžene globalne neizvesnosti i njenog uticaja na investiciono poverenje, projekcija ekonomskog rasta za 2027. godinu smanjena je sa pet na 4,5 procenata.
Guvernerka je ocenila da će rast cena nafte i drugih sirovina, zajedno sa efektima prošlogodišnje uredbe o ograničenju trgovačkih marži, privremeno pogurati inflaciju iznad gornje granice ciljanog raspona krajem ove i početkom naredne godine.
Kako je navela, nakon toga se očekuje postepeno usporavanje inflacije i njen povratak u ciljani okvir, pri čemu bi se tokom drugog tromesečja 2027. godine ponovo kretala oko gornje granice cilja.
Tabaković je istakla da rast cena energenata utiče ne samo direktno kroz skuplje gorivo, već i posredno kroz povećanje cena hrane, industrijskih proizvoda i usluga, što se odražava i na usporavanje privrednog rasta.
Dodala je da se rast svetskih cena energije za sada nije značajnije odrazio na inflaciona očekivanja finansijskog sektora i privrede.
Govoreći o monetarnoj politici, guvernerka je navela da NBS vodi opreznu politiku i u saradnji sa Vladom nastoji da očuva makroekonomsku stabilnost.
Prema njenim rečima, priliv stranih direktnih investicija u prva tri meseca ove godine iznosio je 369,3 miliona evra, što je manje od očekivanog zbog povećane globalne neizvesnosti.
Tabaković je ocenila i da aktivnosti povezane sa organizacijom međunarodne izložbe Ekspo 2027 neće izazvati dodatne inflatorne pritiske koji bi inflaciju udaljili od ciljanog raspona.
Kako je navela, rast BDP-a Srbije u prvom tromesečju iznosio je tri odsto i bio je u skladu sa očekivanjima centralne banke, dok će dalji rast domaće ekonomije biti oslonjen na domaću tražnju, investicije, infrastrukturne projekte i izvoz usluga povezanih sa Ekspom 2027.
Robni izvoz Srbije je, prema podacima NBS, u prva tri meseca ove godine porastao za 7,4 odsto međugodišnje, pre svega zahvaljujući prerađivačkoj industriji i automobilskom sektoru.
Tabaković je rekla da se zbog rasta cena energenata očekuje deficit tekućeg računa od oko šest odsto BDP-a ove godine, dok bi do 2027. trebalo da bude smanjen na oko četiri procenta zahvaljujući efektima Ekspa i rastu turističkih i poslovnih usluga.
Ona je podsetila i da je Srbija krajem aprila emitovala evroobveznice u vrednosti od oko tri milijarde evra, uključujući i dvanaestogodišnju zelenu obveznicu namenjenu finansiranju održivih projekata.
Govoreći o kursu dinara, Tabaković je navela da je NBS tokom prvog tromesečja neto prodala 1,2 milijarde evra radi očuvanja relativne stabilnosti kursa prema evru, dok su devizne rezerve krajem aprila dostigle 28,2 milijarde evra.
Guvernerka je istakla da stabilan finansijski sistem i kontrolisana inflaciona očekivanja omogućavaju ublažavanje posledica spoljašnjih poremećaja po građane i privredu.
Dodala je i da Izvršni odbor NBS od septembra prošle godine nije menjao referentnu kamatnu stopu, koja trenutno iznosi 5,75 odsto.
Prema njenim rečima, ukidanje uredbe o ograničenju trgovačkih marži nije dovelo do značajnijeg rasta cena hrane, što, kako je ocenila, pokazuje da je mera bila privremeno rešenje do donošenja sistemskih zakona.
Govoreći o globalnim ekonomskim kretanjima, Tabaković je navela da Međunarodni monetarni fond procenjuje ovogodišnju svetsku inflaciju na 4,4 odsto, uz mogućnost dodatnog rasta u slučaju ozbiljnijeg energetskog šoka.
Ona je rekla i da su prognoze globalnog ekonomskog rasta korigovane naniže, posebno za evrozonu, koja je najvažniji spoljnotrgovinski partner Srbije.
Prema procenama Evropske centralne banke, prosečna inflacija u evrozoni ove godine trebalo bi da iznosi 2,6 odsto, dok se rast ekonomije procenjuje na 0,9 procenata.
Generalni direktor Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku NBS Savo Jakovljević izjavio je da povećanje projekcije inflacije za ovu godinu nije značajno, navodeći da je prosečna inflacija u prvom tromesečju iznosila 2,6 odsto, što je manje od očekivanih tri procenta.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, međugodišnja inflacija u Srbiji povećana je sa 2,8 odsto u martu na 3,3 procenta u aprilu.
RZS je naveo da su potrošačke cene u aprilu ove godine bile više za 0,8 odsto u odnosu na mart, dok su u poređenju sa aprilom prošle godine povećane za 3,3 procenta.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)