Procenjuje se da je realni bruto domaći proizvod (BDP) Srbije, prema do sada raspoloživim visokofrekventnim indikatorima, u prvih pet meseci 2026. međugodišnje uvećan za oko 3,6 odsto, navodi se u najnovijem broju biltena Makroekonomske analize i trendovi (MAT) u izdanju Ekonomskog instituta u Beogradu i Privredne komore Srbije.
U analizi posvećenoj privrednim aktivnostima navedeno je da posmatrano sa proizvodne strane, osim građevinarstva, koje beleži neznatan pad od 0,55 procentnih poena, svi ostali sektori ostvaruju realni međugodišnji rast aktivnosti, odnosno ukupna industrijska proizvodnja uvećana je za 0,6 odsto, a prerađivačka industrija za 1,6 odsto.
Dodaje se i da proizvodnja koksa i derivata nafte, kada se posmatra izolovano, više ne prednjači u usporavanju prerađivačkog sektora i da je to sada proizvodnja osnovnih metala.
Autori analize navode i da spoljnotrgovinska razmena nastavlja da raste, uz osetno brži rast izvoza u odnosu na uvoz, iz čega proizilazi i povoljnija pokrivenost uvoza izvozom.
Precizira se i da je u periodu januar-maj 2026. izvozom bilo pokriveno oko 83,1 odsto robnog uvoza, što je bolji rezultat nego godinu dana ranije, kada je taj količnik iznosio 77,9 odsto, a Srbija je prema evidenciji Evrostata, u prvih pet meseci ove godine u evropskom vrhu i po međugodišnjem rastu realnog prometa u trgovini na malo.
U martu je prosečna neto zarada bila za 10,9 odsto veća od vrednosti prosečne potrošačke korpe, dok je u odnosu na vrednost minimalne potrošačke korpe veća za 115,1 odsto.
Dodaje se i da se inflacija kreće u okvirima cilja NBS, a privremeno odstupanje iznad gornje granice cilja moglo bi da usledi tek krajem ove godine.
Od 27 zemalja članica Evropske unije, kako se navodi u biltenu, veću međugodišnju inflaciju od Srbije u maju 2026. imalo je devet zemalja.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)