Ponekad se najjednostavnije ideje pokažu kao one koje najviše iznenade. Jedna od takvih scena dogodila se potpuno spontano, kada je mama odlučila da proba nešto što na prvi pogled deluje gotovo trivijalno,nekoliko zrna graška u običnoj zip kesici, uz malo vode.
Ništa posebno nije se očekivalo od tog malog “eksperimenta”. Ali već nakon nekoliko trenutaka, usledilo je nešto sasvim neočekivano,potpuna zaokupljenost.
Beba je pažnju usmerila na kesicu kao da je u pitanju nova, nepoznata igračka. Prstići su istraživali teksturu, voda i grašak su se pomerali pri svakom dodiru, a svako pomeranje stvaralo je novi vizuelni i taktilni doživljaj. Umesto uobičajenog kratkog strpljenja, ovog puta se dogodilo nešto neočekivano — fokus je trajao znatno duže.
Nije bilo svetlećih igračaka, muzike ili komplikovanih stimulacija ,samo jednostavan predmet koji je otvorio prostor za istraživanje.
Takvi trenuci često podsete koliko razvoj deteta ne zavisi od složenosti igračaka, već od prilike da se svet otkriva kroz dodir, pokret i radoznalost. Ponekad upravo najskromnija rešenja pokažu najveći efekat.
View this post on Instagram
Komentari (0)