Čovečanstvo je primilo misteriozni signal, opisan kao “mega-laserski” zrak, iz galaksije koja se nasilno spaja na udaljenosti od više od osam milijardi svetlosnih godina.
Signal, koji se smatra najudaljenijim hidroksil-megamezerom ikada otkrivenim, presreo je radio-teleskop MeerKAT u Južnoj Africi, koji ima 64 antene. Hidroksil-megamezer je džinovski prirodni laser u svemiru – kada se galaksije pune gasa sudare, molekuli nazvani hidroksil udaraju jedni u druge i oslobađaju veoma snažne radio-talase koji se ponašaju poput lasera, ali umesto vidljive svetlosti emituju radio-signale koje astronomi mogu da detektuju teleskopima, prenosi Daily Mail.
Objekat je toliko moćan da naučnici tvrde da bi zapravo mogao biti “gigamezer”, koji je još snažniji od megamezera. Sistem, nazvan HATLAS J142935.3-002836, toliko je udaljen da ga vidimo onako kako je izgledao pre više od osam milijardi godina, kada je svemir imao manje od pola svoje sadašnje starosti.
– Ovaj sistem je zaista izuzetan. Vidimo radio-ekvivalent lasera na pola puta kroz svemir – rekao je dr Tato Manamela, postdoktorski istraživač Univerziteta u Pretoriji i vodeći autor nove studije.
Manamela je dodao da su radio-talasi na putu prema Zemlji bili i pojačani posebnom galaksijom koja se nalazi direktno duž linije posmatranja.
– Ova galaksija deluje kao sočivo, poput kapljice vode na prozorskom staklu, jer njena masa savija lokalni prostor-vreme. Dakle, imamo radio-laser koji prolazi kroz kosmički teleskop pre nego što ga detektuje moćni radio-teleskop MeerKAT – što sve zajedno omogućava predivno slučajno otkriće – rekao je on.
Radio-signal sadržao je četiri zasebne komponente, što znači da dolazi iz više oblasti unutar galaksijskog sistema, od kojih su najmanje dve snažno uvećane gravitacionim sočivom, čineći signal više od deset puta svetlijim nego što bi inače bio.
Ogromna galaksija u prvom planu nalazi se između Zemlje i udaljenog sistema, a njena gravitacija savija prostor-vreme i deluje poput kosmičke lupe, pojačavajući sjaj radio-emisije. To pojačanje omogućilo je teleskopima da detektuju signal čak i sa udaljenosti od više od osam milijardi svetlosnih godina, jer su signali iz tako udaljenih objekata normalno preslabi da bi ih teleskopi mogli registrovati.
Ovaj efekat, poznat kao gravitaciono sočivo, predvideo je Albert Ajnštajn. Posmatrano sa Zemlje, gravitaciono sočivo ponekad može stvoriti prstenasti oreol svetlosti oko objekta u prvom planu, nazvan Ajnštajnov prsten po čuvenom fizičaru.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)