Naučnici Evropske svemirske agencije (ESA) otkrili su kako nastaje jedan od najneobičnijih oblaka na Marsu – Arsia Mons Elongated Cloud (AMEC), spektakularna traka vodenog leda koja se povremeno proteže na stotine, pa i do 1.800 kilometara iznad Crvene planete.
Najnovija istraživanja pokazuju da je za nastanak ovog oblaka odgovoran fizički proces koji je do sada uglavnom smatran teorijskim i nije bio potvrđen direktnim posmatranjem u prirodi.
Rezultati istraživanja objavljeni su u časopisu Nature Geoscience.
AMEC svake godine privlači pažnju astronoma. Tokom proleća i leta na južnoj hemisferi Marsa, iznad vulkana Arsia Mons, koji je visok oko 20 kilometara, pojavljuje se svetao i izdužen oblak.
Njegova dužina može da dostigne čak 1.800 kilometara. Oblak nastaje, širi se i nestaje tokom jednog marsovskog jutra, a čitav ciklus ponavlja se tokom nekoliko meseci.
Prva detaljna posmatranja AMEC-a sprovela je sonda Mars Express 2018. godine. Od tada naučnici redovno prate njegovo formiranje i razvoj, koristeći napredne kamere sonde i savremene meteorološke modele Marsa.
Do sada se smatralo da je AMEC primer takozvanog orografskog oblaka – formacije koja nastaje kada vetar naiđe na prepreku u obliku planine ili vulkana. Slične pojave postoje i na Zemlji.
Međutim, pokušaji da se nastanak AMEC-a reprodukuje kompjuterskim simulacijama godinama nisu uspevali. Modeli nisu mogli da proizvedu pojavu koja je odgovarala onome što su naučnici posmatrali.
Mars’s oddest cloud may be even odder than we thought 🤔
Every spring and summer in Mars’s southern hemisphere a spectacular cloud emerges: the Arsia Mons Elongated Cloud, the most visually striking cloud on the Red Planet.
1/2 https://t.co/JzypvVCy9Q
— ESA Science (@esascience) October 7, 2026
Ključ je u “egzotičnoj“ fizici
Preokret je usledio kada su istraživači u modele uključili veoma redak fizički proces poznat kao homogena nukleacija leda.
Reč je o procesu tokom kojeg se vodena para direktno pretvara u kristale leda bez učešća čestica prašine, soli ili drugih nečistoća koje su obično potrebne da bi došlo do kondenzacije vodene pare.
– Da bi se AMEC pojavio u modelu, morali smo da uključimo egzotičnu fiziku koja se do tada smatrala čisto teorijskom – objasnio je dr Horhe Ernandes-Bernal sa Univerziteta Sorbona u Parizu, glavni autor istraživanja.
– Kada smo uključili taj proces, oblak se pojavio u simulacijama upravo onako kako ga posmatramo na snimcima – dodao je on.
Na Zemlji i drugim planetama oblaci uglavnom nastaju putem takozvane heterogene nukleacije. Vodena para tada prelazi u tečno ili čvrsto stanje na takozvanim jezgrima kondenzacije – sitnim česticama prašine, čađi, soli i drugim materijalima.
U slučaju AMEC-a, međutim, rezultati istraživanja ukazuju da vodena para formira kristale leda bez ikakvih jezgara kondenzacije.
Takav proces zahteva ekstremno visoku relativnu vlažnost – čak 100.000 puta veću od vrednosti sa kojima se svakodnevno susrećemo na Zemlji.
Mars pokazao proces koji naučnici nisu uspeli da vide na Zemlji
Naučnici su ranije pretpostavljali da bi homogena nukleacija mogla da se odvija u gornjim slojevima Zemljine ili Venerine atmosfere, ali do sada nisu uspeli da je direktno posmatraju.
Na Marsu se, međutim, u specifičnim uslovima oko vulkana Arsia Mons, ovaj proces odvija redovno.
Ključnu ulogu imaju položaj vulkana i specifičnosti marsovske atmosfere.
Kada vetar zaobiđe masiv Arsia Mons, nastaje snažan atmosferski talas koji za samo nekoliko minuta podiže vlažne vazdušne mase nekoliko kilometara uvis.
Istovremeno temperatura naglo pada – čak 30 stepeni za samo 10 minuta – dok relativna vlažnost dostiže ekstremne vrednosti.
U takvim uslovima vodena para gotovo trenutno prelazi u kristale leda, stvarajući karakterističan izduženi oblak.
Mars Express omogućio detaljno praćenje oblaka
Iako se svi detalji modela ne poklapaju savršeno sa posmatranjima, naučnici njegovo stvaranje smatraju velikim uspehom.
Sonda Mars Express, zahvaljujući svojim instrumentima, omogućava posmatranje oblaka u visokoj rezoluciji i praćenje njegovih promena u periodu od svega nekoliko sati.
To naučnicima pruža izuzetno detaljan uvid u kratkotrajne atmosferske pojave na Marsu.
Otkriće ne doprinosi samo boljem razumevanju atmosfere Crvene planete, već pokazuje i da u planetarnim istraživanjima ne treba unapred isključivati čak ni veoma neuobičajene fizičke procese.
– Iako se čini da se oblacima na Zemlji i Marsu upravlja prema sličnim zakonima, razumevanje ovog egzotičnog marsovskog oblaka zahtevalo je primenu egzotične fizike – istakli su istraživači.
Rezultati istraživanja AMEC-a mogli bi da budu značajni ne samo za razumevanje Marsa već i drugih planeta, uključujući planete izvan Sunčevog sistema.
Istraživanje pokazuje da se čak i iza dobro poznatih prirodnih pojava mogu kriti procesi za koje se do sada smatralo da ih je nemoguće posmatrati u prirodi, što otvara nove mogućnosti za proučavanje planetarnih atmosfera širom Sunčevog sistema i izvan njega.
BONUS VIDEO:
https://www.youtube.com/watch?v=SHmaNokIXII
Komentari (0)