Tvrdnje da beba u materici prepoznaje očev glas, reaguje na mamin smeh i razvija mozak uz klasičnu muziku često se mogu čuti na roditeljskim portalima i društvenim mrežama. Ali koliko su ove tvrdnje naučno utemeljene? Istražili smo šta kažu relevantne studije i stručne institucije.
Kada beba počinje da čuje?
Razvoj sluha započinje rano, ali funkcionalno slušanje počinje oko 18. do 20. nedelje trudnoće, dok je između 25. i 27. nedelje sluh dovoljno razvijen da fetus reaguje na spoljne zvuke. Do trećeg trimestra, beba može da razlikuje glasove i ritmove.
Prema smernicama stručnjaka i organizacija poput World Health Organization, zvučni podražaji u trudnoći imaju značaj, ali je važno da ne budu preglasni (iznad 85 decibela tokom dužeg perioda).
Tatin glas – da li beba zaista prepoznaje oca?
Tvrdnja: Razgovor oca sa bebom jača vezu i daje osećaj sigurnosti.
Šta kaže nauka?
Istraživanja pokazuju da fetus može da registruje spoljne glasove, ali oni su prigušeni jer zvuk prolazi kroz trbušni zid, matericu i plodovu vodu. Najjasnije se čuje majčin glas, jer se prenosi i kroz vibracije njenog tela.
Studije su pokazale da novorođenčad nakon rođenja prepoznaje majčin glas, a postoje i indicije da može pokazivati reakciju na glas oca, ako je često bio prisutan tokom trudnoće. Međutim, tvrdnja da to automatski stvara “osećaj ljubavi i sigurnosti“ ne može se direktno naučno izmeriti ,to je više emocionalna interpretacija nego dokaziva fiziološka činjenica.
Mamin smeh i “hormoni sreće“
Tvrdnja: Kada se mama smeje, oslobađa pozitivne hormone, koji smiruju bebu.
Šta pokazuje istraživanje?
Smeh i pozitivne emocije kod trudnice povezani su sa lučenjem hormona poput endorfina i oksitocina. Ovi hormoni utiču na majčin nervni sistem, a preko posteljice i na fetus.
Suprotno tome, hronični stres i povišen kortizol mogu uticati na fetalni razvoj. Istraživanja objavljena u medicinskim časopisima poput Pediatrics ukazuju da dugotrajni stres u trudnoći može imati posledice po razvoj deteta.
Međutim, tvrdnja da mamin smeh direktno “čini bebu srećnom“ pojednostavljuje kompleksan biološki proces. Naučno je tačnije reći da pozitivno emocionalno stanje majke doprinosi zdravijem intrauterinom okruženju, ali ne možemo meriti fetalnu “sreću“.
Bela buka i prirodni zvuci
Tvrdnja: Talasi, šuštanje lišća i slični zvuci utiču na rad srca i mozga bebe i zato smiruju novorođenčad.
Šta je poznato?
U materici je stalno prisutna vrsta bele buke“ — zvukovi protoka krvi, otkucaji srca, rad creva i ritmične vibracije tela. Taj ambijentalni šum je relativno konstantan.
Zato novorođenčad često reaguje smirivanjem na zvuke koji podsećaju na intrauterino okruženje. Studije pokazuju da bela buka može pomoći uspavljivanju beba, ali nema dokaza da prirodni zvuci u trudnoći direktno utiču na razvoj mozga ili srčanu funkciju.
Stručnjaci, uključujući i preporuke organizacija kao što je American College of Obstetricians and Gynecologists, savetuju izbegavanje preterano glasnih izvora zvuka direktno na stomaku.
Klasična muzika i razvoj mozga – mit ili realnost?
Tvrdnja: Svakodnevno slušanje klasične muzike poboljšava sluh i razvoj mozga.
Ova ideja je bliska takozvanom “Mocart efektu“. Međutim, naučna zajednica je godinama razjašnjavala da nema dokaza da slušanje klasične muzike u trudnoći povećava inteligenciju deteta.
Postoje dokazi da fetus može reagovati promenom pokreta ili srčanog ritma na muziku. Neke studije ukazuju da ponavljajuće melodije mogu biti prepoznate nakon rođenja. Ipak, nema čvrstih dokaza da to dugoročno poboljšava kognitivni razvoj.
Dodatne važne činjenice
Fetus jače reaguje na ritam i vibracije nego na melodiju
Preterano glasna muzika može biti štetna
Najvažniji faktor za razvoj mozga je genetika, ishrana majke, dotok kiseonika i odsustvo hroničnog stresa
Nakon rođenja, interakcija “lice u lice“ i govor mnogo su važniji za razvoj govora i mozga nego prenatalna stimulacija
Komentari (0)