Prve zadušnice u 2026. godini obeležavaju se 14. februara i nazivaju se Zimske ili Velike zadušnice.
One se obeležavaju pred početak priprema za Vaskršnji post. Zimske zadušnice najavljuju pripreme za početak Časnog posta, koji ove godine počinje 23. februara, u pojedinim krajevima poznatije su kao Otvorene zadušnice, jer se veruje da Sveti Petar, ključar pakla i raja, na ovaj dan otvara grobove.
Prve zadušnice u godini najranije se obeležavaju 6. februara, a najkasnije 13. marta, u zavisnosti od datuma Vaskrsa. Brojni običaji Za Velike zadušnice vezuju se brojni običaji, a narod se trudi da ih ispoštuje na što ispravniji način, kako bi pokazali poštovanje prema svojim najmilijim preminulim ljudima.
Smatra se da se u subotu, na Zimske zadušnice ne obavljaju teški i kućni poslovi, jer se smatra da duše preminulih toga dana posećuju svoje domove, te bi ih uznemirili teškim, fizičkim radom. Na ovaj praznik u kući se ne pali vatra pre nego se ukućani vrate sa groblja.
U srpskoj narodnoj tradiciji, vatra simbolizuje žive, a Zadušnice su praznik posvećen mrtvima. Smatra se da, ukoliko ne upalite sveću za pokoj duše, ceo dan će vas pratiti nemir.
Zadušnice u 2026. godini:
- Zimske – 14. februar,
- Letnje – 30. maj,
- Miholjske – 10. oktobar,
- Mitrovske – 7. novembar.
Osim toga, duše pokojnika se javljaju u obliku ptica ili leptira, pa je strogo zabranjeno ubijati ih na taj dan! Kada govorimo o hrani koja se priprema za groblje, jedan deo nje treba ostaviti u dvorištu, ili, ukoliko to nije moguće, na prozoru doma, jer se veruje da će se naši preminuli tako “pričestiti”.
Šta se nosi u crkvu na zadušnice
Za učešće u liturgiji i parastosu u crkvu se donosi:
• malo kuvanog žita
• malo crnog vina
• mala sveća za žito
• svećice za svakog upokojenog ili jedna veća za sve
• spisak imena upokojenih rođaka i prijatelja
• skroman novčani prilog, prema mogućnostima
Ukoliko se imena predaju i za liturgiju i za parastos posle nje, potrebno je pripremiti dva spiska.
Žito ima snažnu simboliku. Ono podseća na Hristove reči da zrno tek kada umre donosi rod – ne u zemaljskoj tami, već na svetlosti. Zbog toga žito simbolizuje smrtnost tela, ali i besmrtnost duše u svetlosti Carstva nebeskog. Crno vino, kojim se žito preliva, označava Božje milosrđe kojim se isceljuju rane greha.
Nakon liturgije služi se parastos, tokom kojeg se čitaju imena upokojenih i na kraju vinom preliva žito. Uz imena se prilaže skroman novčani dar, kao molitvena žrtva za pokoj duša onih kojih se sećamo.
Posle parastosa odlazi se na groblja. Tamo se pale sveće, uređuju grobovi i, po želji, čita molitva za upokojene. Vernici se mogu unapred dogovoriti sa sveštenikom da odsluži mali pomen i okadi grob. Ukoliko su grobovi udaljeni i nije moguće otići na groblje, pomen se uvek može obaviti i u crkvi.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)