Astronomi su uspeli da snime detaljne slike dve zvezdane eksplozije, pružajući do sada neviđen uvid u rane faze ovih snažnih kosmičkih događaja. Reč je o pojavi poznatoj kao “nova“, koja nastaje kada beli patuljak, gusti ostatak zvezde slične Suncu, privlači materijal sa svoje zvezde pratilje.
Kada se nagomilani materijal, uglavnom vodonik, na površini belog patuljka poveća do kritične mase, dolazi do termonuklearne eksplozije. Tokom kratkog vremena oslobađa se energija jednaka onoj koju Sunce emituje tokom približno 100.000 godina, piše Futurism.
Iako su “nove“ vidljive na noćnom nebu, astronomi su do sada mogli samo da nagađaju šta se dešava u njihovim najranijim fazama, jer je takve događaje izuzetno teško direktno posmatrati. Eksplodirani materijal se uglavnom prikazivao kao jedna sjajna tačka, ali nova opažanja sada omogućavaju znatno detaljniji uvid.
– Ova posmatranja nam omogućavaju da pratimo eksploziju zvezda u realnom vremenu, što je izuzetno složen zadatak i dugo se smatralo gotovo nemogućim – rekao je Elias Ajdi, vodeći autor studije objavljene u časopisu Nature Astronomy i profesor na Univerzitetu Texas Tech.
– Umesto da vidimo samo jednostavan bljesak svetlosti, sada otkrivamo način na koji se ove eksplozije zaista odvijaju – dodao je on.
Napredna tehnika posmatranja
Snimci su uglavnom dobijeni primenom interferometrije pomoću niza teleskopa CHARA na Univerzitetu Džordžija Stejt. Ova tehnika kombinuje svetlost iz više teleskopa kako bi se dobio obrazac koji astronomi mogu da analiziraju. Kada su svi usmereni ka istoj tački na nebu, teleskopi funkcionišu kao jedan veliki instrument.
Podaci iz CHARA-e dopunjeni su posmatranjima drugih opservatorija, uključujući NASA-in svemirski teleskop Fermi, koji prati visokoenergetske gama-zrake, kao i opservatoriju Gemini na Havajima.
Dva različita slučaja
Istraživanje je pokazalo da su “nove“ znatno složenije nego što se ranije pretpostavljalo. Jedna od posmatranih eksplozija, V1674 Herkulis, pokazala se kao jedna od najbržih ikada zabeleženih – dostigla je maksimum sjaja i izbledela u roku od samo nekoliko dana.
Zabeležena su dva različita isticanja gasa, što ukazuje da je eksplozija uključivala višestruka izbacivanja materijala. Ta izbacivanja emitovala su gama-zrake, koje se obično povezuju sa supernovama koje stvaraju crne rupe.
Druga posmatrana „nova“, V1405 Kasiopeje, odvijala se znatno sporije i bilo joj je potrebno više od 50 dana da izbaci sav eksplodirani materijal.
Tokom tog perioda, beli patuljak bio je obavijen sferom gasa koja je obuhvatila obe zvezde, formirajući retku strukturu poznatu kao „zajednička ovojnica“. Kada se ova ovojnica konačno raspršila, izbacivanje materijala takođe je proizvelo gama-zrake koje je registrovao teleskop Fermi.
Koautorka studije, Laura Čomiuk, profesorka na Univerzitetu Mičigen Stejt, istakla je da činjenica da su oba događaja proizvela gama-zračenje pokazuje da su „nove pravi laboratorijumi za ekstremnu fiziku“.
– To bi moglo da pomogne naučnicima da povežu procese nuklearnih reakcija na površini zvezde, geometriju izbačenog materijala i visokoenergetsko zračenje koje detektujemo iz svemira – navela je Čomiuk.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)