26 godina je nema: Modna ikona na današnji dan rastužila ceo svet

Žaklina Buvije Kenedi Onazis preminula je na današnji dan 1994. godine, u 65. godini, daleko od očiju javnosti. Umrla je od raka limfnih žlezda, a za sobom ostavila je nekretnine u vrednosti od 43 miliona dolara.

Njeno ime postalo je vanvremeni simbol ženstvenosti, besprekornog ukusa i unutrašnje snage.

Ko je bila nekada najomiljenija prva dama, “modna ikona”, a zatim i “najtužnija dama”Amerike

Rođena je 28. jula 1928. kao Žaklina Li Buvije u Sautemptonu, u državi Njujork, u bogatoj američkoj porodici francuskog porekla. Odrastala je jašući konje, pohađajući najbolje privatne škole i vodeći glamurozan život.

Neko vreme je radila kao novinarka i urednica Washington Times Heralda. I upravo novinarski posao zaslužan je za njen prvi susret sa Džonom Kenedijem, tadašnjim kongresmenom iz Masačusetsa, koga je intervijusala. Budući da su se kretali u istim visokim krugovima fatalna je bila jedna večera u maju 1952. godine, posle koje je par počeo intenzivnije da se druži, što je rezultiralo brakom.

Venčali su se 12. septembra 1953. godine u Njuportu pred oko 700 zvanica, a njihovo venčanje je u medijima nazvano događajem godine. Džeki je nosila venčanicu dizajnerke En Lou koja se i danas čuva u Kenedijevoj biblioteci u Bostonu.

Mnogi su je smatrali najlepšom Amerikankom 60-ih, iako nije bila klasična lepotica. Samo je znala kako da istakne ono što je imala: krupne oči, tananu figuru (bila je visoka 173 cm), predivan osmeh i fascinantnu ličnost. Dizajner Oleg Kasini nazvao ju je „geometrijskom boginjom”. On je kreirao i njen komplet za inaguraciju 1961. godine.

Velike naočare su bile njen zaštitni znak. Džeki je najviše uživala u „šanel” blejzerima, zvonastim suknjama, cigaret pantalonama, broševima, kašmiru i satenu. Ponekad je nosila krzno i rolke. Uglavnom je bila jednobojno obučena u prirodne i neutralne tonove, dok je nakit nosila samo u posebnim prilikama. Verovatno ne postoji poznatiji komplet od njenog ružičastog „šanel” kostima koji je nosila na dan atentata, na njenog muža, 1963. godine u Dalasu.

Nakon tog tragičnog događaja, Džekin stil je postao opušteniji, a privatnost njena glavna misija. Bila je veoma brižna majka i posle Džonovog ubistva plašila se za sigurnost svoje dece. Udaja za Onazisa 1968. godine pružila joj je zaštitu koju je toliko želela.

Znala je za sve afere svojih supruga i Kenedija i Onazisa, preživela je pobačaje i smrt dece, ali ostavljala je muškarce ako nisu bili dovoljno bogati.

Posle Onazisove smrti vratila se 1975. na Menhetn i zaposlila kao urednica u izdavačkoj kući „Vajking” gde je radila 4 dana nedeljno za platu od 800 dolara.

Džeki Kenedi umrla je okružena voljenim knjigama, najužom porodicom i uz trgovca dijamantima Maurisa Templsmana, za kog su mnogi tvrdili da je njena srodna duša.