Iako Srpska nova godina nema isti “medijski sjaj” kao doček 1. januara, u narodnom verovanju ona nosi posebnu simboliku — tišu, porodičniju i, prema mnogima, iskreniju.
U pojedinim krajevima Srbije veruje se da je ponoć između 13. i 14. januara trenutak kada treba u sebi zamisliti želju, ali bez velikih rituala i naglas izgovorenih reči.
Želja se zamišlja — ali u tišini
Za razliku od “glasnog” dočeka Nove godine, narodna tradicija kaže da se želja za Srpsku novu godinu:
– ne izgovara naglas
– ne deli sa drugima
– zamišlja se u trenutku tišine, često uz molitvu ili kratku zahvalnost
Verovalo se da su želje koje se zamišljaju tada ličnije i dublje, jer Srpska nova godina nije vezana za spektakl, već za unutrašnji mir i namere za naredni period.
Zašto se veruje da su želje tada “jače”?
Etnolozi objašnjavaju da je Srpska nova godina u narodu često doživljavana kao pravi završetak prazničnog ciklusa — trenutak kada se simbolično zatvara stara godina i “čisti prostor” za novu.
U tom kontekstu, želja nema ulogu magije, već:
– lične odluke
– tihe nade
– obećanja sebi
U nekim delovima Srbije postojalo je verovanje da ono što se tada u sebi poželi treba pratiti i konkretnim delom u narednim danima, jer se smatra da želja bez namere nema snagu.
Postoji li pravilo da se u doček ne spava?
U pojedinim krajevima zadržalo se i verovanje da za doček Srpske nove godine ne treba spavati, jer se smatralo da onaj ko prespava ponoć “prespava i prilike” u godini koja dolazi.
Zbog toga su se ljudi okupljali uz:
– skromnu večeru
– razgovor
– tišinu ili muziku
– ponekad i molitvu
Čak i oni koji nisu slavili uz vatromet i slavlje trudili su se da budu budni u ponoć, makar simbolično.
BONUS VIDEO
Komentari (0)