U pojedinim krajevima Srbije, ali i u mnogim porodicama koje neguju stare običaje, Srpska nova godina ne prolazi bez posebne pogače koja se mesi upravo za ovaj dan. Reč je o obrednom hlebu koji simbolizuje novi početak, blagostanje i porodično zajedništvo.
Ova pogača se najčešće pravi 14. januara, na dan kada se obeležava Vasiljevdan, pa je u narodu često poznata kao vasilica. Mesi se sa posebnom pažnjom i verovanjem da će kuća u kojoj se ona podeli biti ispunjena zdravljem, mirom i slogom tokom cele godine.
U zavisnosti od kraja, pogača može imati različite nazive i oblike, ali joj je značenje svuda slično. Neki je zovu maslenica, papuljica, gruvanica, baranica ili poparenica.
Negde se pravi od mekanog testa, slana ili blago slatka, dok se u nekim domaćinstvima u nju stavlja novčić, kao simbol sreće i blagostanja – onaj ko ga pronađe, veruje se, imaće posebnu sreću u godini pred sobom.
Za razliku od božićne česnice, koja ima centralno mesto na Božić, ova pogača ima tišu, ali jednako snažnu simboliku. Ona okuplja porodicu na početku nove godine po starom kalendaru i podseća na važnost zajedništva, doma i dobrih želja koje se nose u novi ciklus.
Evo je simbolika
Vasilica, pogača za Srpsku novu godinu, mali obredni hleb koji:
– simbolizuje novi početak
– povezuje porodicu za trpezom
– privlači blagostanje, mir i sreću u narednoj godini
Iako se danas ovaj običaj ne praktikuje svuda, u mnogim domovima se i dalje čuva kao lep znak poštovanja tradicije i verovanja da se nova godina dočekuje sa toplinom, hlebom i dobrim namerama.
BONUS VIDEO
Komentari (0)