Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici proslavljaju Božić, koji se praznuje kao uspomena na dan rođenja Isusa Hrista, zbog čega predstavlja pre svega praznik rađanja novog života, praznik dece i detinjstva, praznik roditeljstva – očinstva i materinstva.
Božić, jedan od dva najveća hrišćanska praznika, praznuje se tri dana, a proslava počinje pre svitanja zvonima na pravoslavnim hramovima.
Svi običaji i obredi u vezi sa proslavljanjem Božića, koji se obeležava po julijanskom kalendaru, imaju jedan osnovni smisao i svode se na jedan cilj, a to je zamoliti Boga da sačuva i uveća porodicu i imanje domaćina, što je izraženo i u kratkoj narodnoj zdravici i molitvi za Božić: “Daj, Bože, zdravlja i veselja u ovom domu, neka nam se rađaju zdrava dečica, neka nam rađa žito i lozica, neka nam se uvećava imovina u polju, toru i oboru!“.
Jutarnja liturgija
Proslava rođenja Hristovog počinje jutarnjom Božićnom liturgijom koja se služi u svim hramovima. Posle službe u crkvi se prima nafora (osvećeni hleb) i to je prvo što se uzima na ovaj praznik.
Božićni pozdrav
Jedan od najvažnijih običaja je da se ljudi umesto uobičajenog pozdrava na današnji dan pozdravljaju sa „Hrstos se rodi“ i otpozdravljaju sa „Vaistinu se rodi“.
Položajnik
Božić ne može da prođe bez položajnika koji kao specijalni gost dolazi u kuću domaćina rano ujutru. To je prva osoba koja kroči u kuću na Božić. Položajnik dolazi sam ili je unapred određen zato što se smatra da će doneti sreću porodici.
Kada položajnik uđe, običaj je da pozdravi ukućane rečima „Hristos se rodi“, a onda da priđe ognju, uzme grančicu badnjaka i džara vatru uz reči: „Koliko varnica, toliko zdravlja, koliko varnica, toliko sreće i veselja, koliko varnica, toliko parica.“ On može da nabroji sve što misli da bi domaćinu bilo važno da mu se umnoži.
Veruje se da će porodica zahvaljujući tome biti zdrava i radosna tokom cele godine, a običaj je da domaćini daruju položajnika.
Česnica
Rano ujutro na Božić domaćica zamesi testo, uglavnom od pšeničnog brašna, od kojeg peče pogaču koja se zove česnica. Pripremu česnice prate različiti običaji koji su se menjali vremenom. Nekada se voda za testo u nekim krajevima donosila na Božić pre svitanja sa izvora ili bunara u koje se baci pregršt žita. Ovu vodu nazivali su „jakom vodom“, pridajući joj posebnu blagotvornu snagu.
Česnica se mesi rano ujutru na Božić
Uobičajeno je da se u testo za česnicu stavi novčić, koji se može čuvati i koristiti u ovu svrhu iz godine u godinu, naročito ako je od plemenitog metala.
Pored toga, u česnicu se mogu staviti i kukuruz, pasulj, ovas, pšenica, orasi, ali i iverak od badnjaka. Nekada su u česnicu stavljani čak i deo jarma i parče kućnog praga. Ovi običaji mogu se razlikovati u nekim delovima zemlje. Česnica se odozgo bode grančicom badnjaka i ima ulogu slavskog kolača na Božić.
Kada svi stanu za sto, nakon molitve pristupa se lomljenju česnice. Domaćin sa jednim članom porodice okreće česnicu tri puta s leva na desno, a zatim ukućani lome česnicu među sobom pazeći da ne otpadne nijedna mrva.
Onaj ko dobije deo česnice u kojoj je novčić, po narodnom verovanju, biće srećan i uspešan tokom čitave godine.
U nekim delovima tri komada česnice ostave se sa strane: jedan za odsutne ukućane (ako ih ima), drugi za putnika namernika, a treći za polaznika, dok se ostatak pojede tokom ručka.
U Vojvodini se česnica pravi u obliku slatkog kolača. Kao osnova koriste se tanke kore, kao za gibanicu, ručno razvlačene. Od njih se česnica priprema postavljanjem kora u listovima sa nadevom od meda, šećera i oraha između. Ponegde se ko nadev mogu naći i mak, suvo grožđe i sitno voće. Postupak je sličan pripremanju baklave, samo što je vojvođanska česnica suva. Tokom pripreme ubacuje se dukat ili novčić u neki od središnjih slojeva. Ovakva česnica se obično ne lomi, već se seče i razdeljuje ukućanima.
Božićna trpeza
Pripreme za Božić započele su pre 40 dana Božićnim postom, pročišćenjem duha i tela. Danas je prvi dan kada se jede mrsna hrana, a božićni ručak tradicionalno je najsvečaniji ručak u toku cele godine.
Božićna trpeza prema običajima je obilna i berićetna, jer se veruje da će zbog toga i čitava godina biti takva.
Hrana ne bi trebalo da se odnosi sa stola naredna tri dana, a nakon posta za Božić se jede meso uglavnom prasetina ili jagnjetina.
Nekada se hrana za božićnu trpezu pripremala duži vremenski period i ona je simbol zajedništva i porodice koja se okuplja oko trpeze.
Danas valja početi posao, ne treba dremati
Prema narodnom verovanju, danas valja od svakog posla nešto započeti, da bi do sledećeg Božića sve išlo od ruke. Ne spava se, da se ne bi dremalo cele godine.
Na današnji dan ne valja da bude svađa i rasprava, a posvađani treba da se pomire. Praznik se provodi u krugu porodice, ne ide se u tuđe kuće.
Kada je počeo da se slavi Božić
Od Božića počinje hrišćanska era, i od tog dana hrišćanski narodi računaju godine. Budući da u Novom zavjetu ne stoji kada se tačno rodio Isus, prvi hrišćani nisu slavili Božić, nego samo Uskrs, dan “nebeskog oživljavanja” Hristovog.
Božić se prvi put slavio u Rimu u 4. veku (u izvorima zapisana godina 336), kada je u vrijeme cara Arkadija uvedeno da se Božić praznuje odvojeno od Bogojavljenja i da se praznuje 25. decembra po (tada) novom, Gregorijanskom kalendaru (7. januara po starom, Julijanskom kalendaru, ali i kasnije 25. decembra po Novojulijanskom kalendaru).
Do danas nije jasno zašto se Božić slavi baš 25. decembra, ali preovladava mišljenje da je počeo da se slavi tog datuma jer se na taj dan, u tada još većinski paganskom Rimu, na prvi dan zime slavio praznik “Nepobedivog Sunca” rođenje boga Sunca, Sola, pa je Crkva u želji da potisne taj paganski praznik tada počela da slavi rođenje Isusa Hrista.
Da bi se hrišćani dostojno pripremili za Božić ustanovljen je post od 28. decembra do 6. januara uveče (odnosno od 15. novembra do 24. decembra), koji nije tako strog kao Uskršnji. Međutim, Božić, ma u koji dan pao, mrsni je dan.
Komentari (0)