Ono što je počelo kao bezazleno deljenje fotografija deteta na privatnom Fejsbuk profilu, za jednu mladu majku iz Sjedinjenih Američkih Država pretvorilo se u noćnu moru, koja je zauvek promenila njen osećaj sigurnosti. Marisa Lejn, 25-godišnja majka dvoje dece, otkrila je da je njena najbolja prijateljica, sa kojom je bila bliska čak 15 godina, mesecima prisvajala identitet njene jednogodišnje ćerke i predstavljala se kao njena majka.
Kako je ispričala za američke medije, nikada nije mogla da pretpostavi da će osoba kojoj je bezrezervno verovala zloupotrebiti fotografije njene bebe. Slike je objavljivala isključivo na privatnom Fejsbuk nalogu, dostupnom samo porodici i najbližim prijateljima, verujući da je to dovoljno da zaštiti privatnost svoje dece.
Međutim, ispostavilo se da najveća opasnost nije dolazila od nepoznatih ljudi sa interneta, već od osobe iz njenog najbližeg okruženja,piše New York Post.
Lažna majka i izmišljena životna priča
Istina je otkrivena tek kada joj se javila žena iz susednog grada sa upozorenjem da njena prijateljica, koju je nazvala pseudonimom Lusi, kolegama na poslu govori da je upravo ona rodila devojčicu.
Kako navodi Marisa, prijateljica nije stala samo na objavljivanju fotografija. Osmislila je potpuno izmišljenu priču o porođaju, tvrdeći da je dete rodila bez epiduralne anestezije i gotovo bez bolova, iako je prava majka prošla kroz veoma težak porođaj.
Još uznemirujuće bilo je saznanje da je fotografije bebe, uključujući i one na kojima je dete oskudno obučeno, slala nepoznatim ljudima putem poruka.
“To je jedno od najvećih kršenja poverenja koje sam mogla da doživim. Od tada više ne osećam da je moj dom sigurno mesto. Ne spavam kao ranije i potpuno drugačije gledam na svet“, rekla je Lejn, koja je nakon ovog događaja morala da potraži stručnu pomoć i dobila terapiju protiv anksioznosti.
Šta je digitalna otmica deteta?
Stručnjaci ovakav oblik zloupotrebe nazivaju digitalnom otmicom (digital kidnapping). Iako naziv može zvučati dramatično, ne podrazumeva fizičku otmicu deteta, već krađu njegovih fotografija i identiteta na internetu.
Počinioci preuzimaju fotografije maloletnika sa društvenih mreža, predstavljaju ih kao svoju decu, grade lažne profile i izmišljene porodične živote, a u najtežim slučajevima fotografije završavaju na ilegalnim internet platformama ili se koriste u kriminalne svrhe.
Prema podacima iz 2026. godine, procenjuje se da različiti oblici sajber-zloupotreba pogađaju oko 7,5 miliona ljudi godišnje, dok je u čak 67 odsto slučajeva počinilac osoba koju žrtva poznaje.
Dodatnu zabrinutost izazivaju podaci američkog Nacionalnog centra za nestalu i eksploatisanu decu (NCMEC), koji je tokom 2025. godine primio više od 21,3 miliona prijava u vezi sa seksualnim iskorišćavanjem dece na internetu, zloupotrebom njihovih fotografija i drugim oblicima digitalnog nasilja. Organizacija je iste godine pomogla policiji u više od 53.000 istraga povezanih sa internet kriminalom nad decom.
Problem koji traje godinama
Ovo nije prvi slučaj koji je privukao pažnju javnosti.
Još 2013. godine američka blogerka Lindzi Paris otkrila je da nepoznata žena koristi fotografije njenog osamnaestomesečnog sina i predstavlja se kao njegova majka na Fejsbuku.
Tri godine kasnije slučaj digitalne otmice identičnih bliznakinja dospeo je čak i u emisiju doktora Fila, gde su roditelji optužili jednu ženu da je njihove ćerke predstavljala kao svoju decu.
Godine 2021. i Meredit Stil javno je objavila da više nikada neće pokazivati lica svoje dece na društvenim mrežama nakon što je otkrila da su prevaranti ukrali čak 30 njihovih fotografija, promenili im imena i osmislili potpuno nove identitete.
Policija reagovala, ali optužnica nije podneta
Nakon što je saznala šta se događa, Marisa je odmah kontaktirala lokalnu policiju. Zamenik šerifa otišao je do kuće njene bivše prijateljice i naložio joj da izbriše sve fotografije, video-snimke i objave koje se odnose na dete.
Iako je imala mogućnost da pokrene krivični postupak, odlučila je da to ne učini. Umesto toga, trajno je prekinula svaki kontakt sa osobom koju je nekada smatrala članom porodice.
“To je nešto što nikada ne mogu da oprostim“, rekla je.
Stručnjaci upozoravaju roditelje
Psihoterapeuti upozoravaju da ovakvi slučajevi ostavljaju duboke psihološke posledice ne samo na roditelje, već i na decu čiji se identitet zloupotrebljava.
“To nije samo narušavanje privatnosti. Reč je o dubokoj emocionalnoj izdaji koja može trajno promeniti osećaj sigurnosti jedne porodice“, ističu stručnjaci, dodajući da roditelji nakon ovakvog iskustva često razvijaju hroničnu anksioznost, pojačanu opreznost i nepoverenje prema ljudima.
Zbog toga savetuju roditeljima da dobro razmisle pre nego što objave fotografije svoje dece na internetu, čak i kada koriste privatne profile.
Mislila je da su joj deca bezbedna
Najveća lekcija koju je Marisa izvukla iz ovog iskustva jeste da privatnost na društvenim mrežama nije apsolutna zaštita.
Kako kaže, verovala je da su njena deca bezbedna jer je profil bio zaključan i među prijateljima su bili ljudi koje poznaje godinama.
“Bila sam naivna kada je reč o bezbednosti na internetu. Mislila sam da privatni profil znači da su moja deca zaštićena. Sada znam da to nije tačno“, priznala je.
Od tada više gotovo uopšte ne objavljuje fotografije svoje dece na društvenim mrežama i retko komunicira sa ljudima van najuže porodice.
Na kraju je uputila apel svim korisnicima interneta:
“Nemojte graditi lažni život koristeći tuđe dete. Nemojte nanositi drugoj majci ovakvu bol.“
Slučaj Marise Lejn još jednom je otvorio pitanje takozvanog “šerentinga“ – prakse u kojoj roditelji redovno objavljuju fotografije i informacije o svojoj deci na društvenim mrežama. Stručnjaci upozoravaju da svaka objavljena fotografija ostavlja trajni digitalni trag i može završiti u rukama ljudi koji imaju potpuno drugačije namere od onih koje roditelji mogu da zamisle.
Komentari (0)