Kaže se da je nečije smeće za nekog drugog blago, ali komad “kamena” koji je decenijama podupirao vrata, predstavlja blago po gotovo svačijim standardima.
Žena je otkrila kamen težak 3,5 kilograma u koritu potoka na jugoistoku Rumunije, odnela ga kući i koristila kao držač za vrata.
Njen pronalazak ispostavio se kao jedan od najvećih netaknutih komada ambera na svetu, prema izveštaju El Paisa, piše Science Alert.
Njegova vrednost? Negde oko milion evra, 1,1 milion američkih dolara. U Rumuniji se komadi ambera mogu naći oko sela Kolti u peščari na obalama reke Buzau, gde se kopa još od 1920-ih.
Poznat kao rumanit, ovaj amber je poznat i cenjen zbog širokog spektra dubokih, crvenkastih nijansi.
Stara žena koja je pronašla ovaj rumanit živela je u Kolti, gde je ostao i služio tako skromno da su ga propustili čak i lopovi nakita koji su jednom provalili u kuću. Nakon što je žena umrla 1991. godine, rođak koji je nasledio njen dom posumnjao je da bi kamen koji drži vrata mogao biti nešto više nego što se na prvi pogled čini.
Saznavši šta poseduje, prodao ga je rumunskoj državi, koja ga je procenila kod stručnjaka u Muzeju istorije u Krakovu u Poljskoj.
Prema mišljenju ovih stručnjaka, amber je star između 38 i 70 miliona godina.
– Njegovo otkriće predstavlja veliko značenje i na naučnom nivou i na muzejskom nivou – rekao je Danijel Kostače, direktor Pokrajinskog muzeja Buzau, za El Pais.
Nacionalno blago Rumunije
Klasifikovan kao nacionalno blago Rumunije, grumen se od 2022. godine nalazi u Pokrajinskom muzeju Buzau – u okrugu gde je i pronađen.
Otkriće podseća na slučaj čoveka iz Mičigena, koji je držao veliki komad stene kao držač za vrata, da bi decenijama kasnije saznao da vrata drži meteoritom vrednim 100.000 dolara.
Komad ambera vredan više od milion dolara nije loš rezultat – zamislite samo koliko držača za vrata može da se kupi.
Amber je smola drveta stara milionima godina. Vremenom, viskozna supstanca se fosilizovala u tvrdi materijal tople nijanse, koji je široko prepoznat kao dragi kamen.
Na površini, smola može delovati kao lepljiva zamka, sakupljajući izuzetno očuvane primerke beskičmenjaka za proučavanje milionima godina kasnije.
Iako je prilično česta na severnoj hemisferi, amber je samo povremeno otkrivan na južnoj polovini planete.
Tokom Baremijana, pre oko 122 miliona godina, ogromne količine smole formirane su od četinara koji su dominirali biljnim svetom sve do pre oko 70 miliona godina.
Neverovatan amber star 112 miliona godina, nedavno pronađen u kamenolomu Genoveva u Ekvadoru, sačuvao je najmanje pet redova insekata, uključujući razne vrste muva, buba, osa i vodenica.
Takođe je zarobio dokaze aktivnosti arahnida u vidu fragmenta paukove mreže. Način na koji su niti orijentisane sugeriše da je mreža možda bila izgrađena u stilu modernih paukonosnih mreža, iako joj nedostaju lepljive kapljice tipične za takve mreže.
– Ova otkrića pružaju direktan dokaz vlažnog, smolastog šumskog ekosistema i njegove artropodne faune u ekvatorijalnoj Gondvani tokom krednog rezinoidnog intervala – objašnjava paleobiolog Ksavije Delkos sa Univerziteta u Barseloni i kolege u svom radu, objavljenom u septembru.
2024. godine, naučnici u Nemačkoj i Velikoj Britaniji otkrili su amber u Zapadnoj Antarktici po prvi put – fosilizovanu “krv” drevnih četinara koji su nekada rasli na najjužnijem kontinentu između 83 i 92 miliona godina.
Zajedno sa fosilima korenja, polena i spora, nalaz pruža najbolje dokaze do sada da je u srednjoj kredi, u blizini Južnog pola, postojala močvarna prašuma, i da je taj praistorijski ekosistem bio “dominiran četinarima”, slično šumama u Novom Zelandu i Patagoniji danas.
– Naš cilj sada je da saznamo više o šumskom ekosistemu – da li je izgoreo, da li možemo pronaći tragove života zarobljene u amberu – rekao je morski geolog Johan Klages iz Alfred Vegener instituta u Nemačkoj.
– Ovo otkriće omogućava putovanje u prošlost na još jedan direktniji način.
Zahvaljujući “magiji ambera”, postoje čak i neki drevni tardigradi koji su očuvani milionima godina.
Komentari (0)