Međunarodna grupa naučnika objavila je da je matematičkim putem konačno opovrgnuta ideja da živimo u simulaciji.
Teorija prema kojoj bi čitav svemir mogao biti kompjuterski program, koju zastupa i najbogatiji čovek na svetu Ilon Mask, a koja je poslužila kao inspiracija za filmski serijal “Matriks”, sada je, prema novim istraživanjima, ne samo malo verovatna, već i matematički nemoguća.
Istraživači navode da se osnovna priroda stvarnosti odvija na način koji nikakav računar ne može da ponovi, jer kvantna fizika pokazuje da nijedan algoritam ne može da generiše ono što naučnici nazivaju “nealgoritamskim razumevanjem“.
– Pokazali smo da je potpuno algoritamski opis svemira nemoguć. Svaka simulacija, po definiciji, funkcioniše na osnovu skupa programiranih pravila ili algoritama koji određuju ponašanje stvari korak po korak. Simulirani svet može oponašati samo algoritamske delove stvarnosti, ali nikada ne može obuhvatiti one dublje, nealgoritamske istine – izjavio je za Daily Mail koautor studije, dr Frančesko Marino iz Italijanskog nacionalnog instituta za optiku.
Iako ideja da živimo u kompjuterskoj simulaciji deluje kao naučna fantastika, pojedini naučnici su smatrali da je to najverovatniji scenario.
– Kada bi takva simulacija bila moguća, simulirani svemir mogao bi sam stvoriti život, koji bi zatim napravio sopstvenu simulaciju. Ova mogućnost ponavljanja čini malo verovatnim da je naš svemir originalan, a ne simulacija unutar druge simulacije – objašnjava koautor studije dr Mir Faizal sa Univerziteta Britanske Kolumbije.
Međutim, u studiji objavljenoj u časopisu “Journal of Holography Applications in Physics”, dr Faizal i njegovi saradnici matematički dokazuju da takav argument ne stoji.
Nova teorija fizike, poznata kao “kvantna gravitacija“, potpuno menja dosadašnje razumevanje strukture stvarnosti. Prema njoj, sve, od čestica i polja do samog prostor-vremena, nastaje iz dubljeg nivoa realnosti, takozvanog “Platonovog carstva“, koje se sastoji od čiste informacije i čini matematički temelj univerzuma.
Ipak, kako ističu istraživači, ovaj svet čiste informacije ne može se opisati pomoću čiste računarske obrade podataka.
Još 1930-ih, matematičar Kurt Gedel dokazao je da postoje tvrdnje o brojevima koje znamo da su tačne, ali ih nikada ne možemo dokazati. Naučnici ističu da upravo postojanje takvih “Gedelovih istina“ dokazuje da potpuni opis univerzuma zahteva nealgoritamsko razumevanje.
Dr Marino kao primer navodi rečenicu: “Ova istinita izjava nije dokaziva.“
– Kada bi bila dokaziva, bila bi lažna, što bi učinilo logiku nedoslednom. Ako nije dokaziva, onda je istinita, ali to svaku logičku celinu čini nepotpunom. U svakom slučaju, čista računarska obrada podataka tu ne uspeva – objašnjava Marino.
– Pozivajući se na matematičke teoreme koje se odnose na nepotpunost i nedefinabilnost, pokazujemo da se dosledan i potpun opis stvarnosti ne može postići samo pomoću računanja. Potrebno je nealgoritamsko razumevanje, koje je po definiciji izvan algoritamske obrade i stoga se ne može simulirati. Dakle, naš svemir ne može biti simulacija – dodaje dr Faizal.
Koautor studije dr Lorens Kraus iz Fondacije “Origin Project” naglašava da potpun i dosledan opis stvarnosti zahteva nešto dublje – oblik razumevanja koji nazivamo nealgoritamskim razumevanjem.
Šta je holografski princip?
Pojedini fizičari pokazali su da se trodimenzionalni objekti u svemiru mogu objasniti pomoću dvodimenzionalnih elemenata. Ova teorija, poznata kao holografski princip, mogla bi pomoći u rešavanju brojnih nedoumica u zakonima fizike.
Prema njoj, neki objekti u svemiru zapravo su “hologrami“ – dvodimenzionalne površine koje stvaraju iluziju treće dimenzije.
Holografski princip već je iskorišćen za rešavanje “informacionog paradoksa“ koji je sedamdesetih godina predložio Stiven Hoking.
Crne rupe, prema toj teoriji, ne uništavaju informaciju koju progutaju. Umesto toga, informacija se kodira na njihovoj dvodimenzionalnoj površini, koja se širi kada crna rupa apsorbuje materiju.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)