Vernici Srpske pravoslavne crkve 28. oktobra proslavljaju Svetog sveštenomučenika Lukijana i Prepodobnog Jevtimija.
Sveti Lukijan rođen je u Samosati, u Siriji, u uglednoj porodici. Još u mladosti stekao je široko obrazovanje, kako duhovno, tako i svetovno. Svoje imanje razdelio je siromašnima, a sam se izdržavao pisanjem i prevođenjem poučnih dela.
Veliku zaslugu za crkvu stekao je ispravljanjem brojnih mesta u Svetom pismu prema izvornom jevrejskom tekstu, koja su jeretici bili izmenili. Zbog učenosti i pobožnosti, rukopoložen je za prezvitera u Antiohiji.
Tokom progona hrišćana pod carem Maksimijanom, kada su postradali sveti Antim Nikomidijski i sveti Petar Aleksandrijski, i ime svetog Lukijana našlo se na carskom spisku za pogubljenje. Pokušao je da se sakrije, ali ga je izdao jeretički sveštenik Pankratije.
U to vreme progon je bio stravičan – čak ni deca nisu bila pošteđena. Dva dečaka, koja su odbila da jedu meso žrtvovano idolima, bačena su u vrelu vodu i umrla u mukama. Lukijanova učenica, devica Pelagija, bacila se sa krova da bi sačuvala svoju čednost od nasilnika.
Kada je Lukijan doveden pred cara u Nikomidiji, na putu je svojim rečima obratio Hristu četrdeset vojnika, koji su potom zajedno s njim podneli mučeničku smrt. Posle surovih ispitivanja i batina, Lukijan je bačen u tamnicu, gde je mučen glađu.
– On je prezreo glad. Prezrimo i mi raskoš i porobljenost stomaku, da bismo, kad dođe vreme iskušenja, bili spremni i pokazali se čvrsti u veri – napisao je Sveti Jovan Zlatousti o njemu.
Na Bogojavljenje, u tamnici, Lukijan se pričestio, a sutradan je mirno predao svoj duh Gospodu. Postradao je 7. januara 311. godine.
Komentari (0)