Pet puta snažnija od Golfske struje i 100 puta veća od reke Amazon, Antarktička cirkumpolarna struja ili Struja zašadnih vetrova (ACC) ubedljivo je najveća okeanska struja na svetu.
Međutim, novo istraživanje upozorava da se ovaj ključni sistem za našu planetu drastično usporava.
Analizirajući uzorke iz morskog dna, naučnici sa Univerziteta u Bonu otkrili su da je ACC doživela značajno usporavanje — danas teče tri puta sporije nego pre 130.000 godina.
Zabrinjavajuće je što bi, ako se trend nastavi, to moglo imati katastrofalne posledice po globalnu klimu.
ACC uglavnom pokreću zapadni vetrovi koji omogućavaju da se toplotna energija, rastvoreni ugljenik i hranljive materije prenose iz okeana u okean. Zbog toga je ta struja od suštinskog značaja ne samo za održavanje regionalnih temperatura, već i za stabilnost celokupne globalne klime i ekosistema.
– Ako se ova ‘motor’ struja zaustavi, posledice bi mogle biti ozbiljne, uključujući veću klimatsku nestabilnost, ekstremnije vremenske uslove u pojedinim regionima i ubrzano globalno zagrevanje zbog smanjene sposobnosti okeana da apsorbuje ugljenik . upozorio je dr Bišakdata Gajen, vanredni profesor na Univerzitetu u Melburnu, koji nije učestvovao u istraživanju, prenosi Daily Mail.
Ova struja kruži oko antarktičkog kontinenta od istoka ka zapadu i povezuje Atlantski, Tihi i Indijski okean.
Kako se ACC menjala tokom vremena bilo je nepoznato do sada. Da bi to otkrili, istraživači sa Univerziteta u Bonu analizirali su sedimente prikupljene u Skošanskom moru, severno od Antarktika, što im je omogućilo da prate promene brzine i položaja struje u poslednjih 160.000 godina.
– Brzina tokom pretposlednjeg toplog perioda, pre oko 130.000 godina, bila je više od tri puta veća nego u proteklim milenijumima, tokom sadašnjeg toplog perioda – izjavio je vođa ekspedicije dr Mihael Veber.
Iako uzrok usporavanja još nije sasvim jasan, naučnici smatraju da se ono uglavnom može objasniti promenama Zemljine orbite oko Sunca.
Zemlja se kreće po eliptičnoj orbiti koja se ponavlja na svakih 100.000 godina, dok se osovina planete naginje i rotira u ciklusu od oko 21.000 godina. Ove promene utiču na količinu sunčevog zračenja koja dopire do Zemlje, što zatim menja brzinu vetrova i vetrom pokretanih struja poput ACC.
To bi moglo objasniti zašto je struja bila znatno brža pre 130.000 godina, iako je klima tada bila slična današnjoj. Ti isti obrasci sunčevog zračenja verovatno su tada pomerili ACC za oko 600 kilometara južnije, bliže Južnom polu.
– Oba parametra su pokazala istovremeno, međusobno jačajuće maksimume isključivo tokom tog toplog perioda – objasnio je dr Veber.
Naučnici takođe upozoravaju da ljudska aktivnost dodatno usporava ACC.
Koristeći najbrži superkompjuter u Australiji, istraživači sa Univerziteta u Melburnu simulirali su kako će ACC reagovati na zagrevanje klime i zaključili da će se, zbog ljudskog uticaja, struja dodatno usporiti za oko 20 odsto do 2050. godine.
Ranije se verovalo da će se ACC ubrzati s porastom globalne temperature, jer topliji vazduh stvara jače vetrove, a topla voda ima manju gustinu. Međutim, nove simulacije pokazale su suprotno: otapanje antarktičkih ledenih ploča usporava struju.
Kako se led topi, ogromne količine hladne, slatke vode ulivaju se u okeane, što menja njihovu gustinu i protok, te dodatno slabi ACC.
Ako se usporavanje nastavi, posledice bi mogle biti dramatične i razorne za globalnu klimu.
ACC pomaže u cirkulaciji hranljivih materija koje podržavaju populacije ribe od kojih zavisi svetska ribarska industrija. Takođe deluje kao barijera koja sprečava prodor toplih voda i invazivnih vrsta u antarktičke ekosisteme.
Ako ta barijera oslabi, više tople vode će dopreti do antarktičkog morskog leda, ubrzavajući njegovo topljenje i dodatno pojačavajući efekat usporavanja.
To bi moglo dovesti do široko rasprostranjenih poremećaja klimatskih obrazaca i smanjiti sposobnost okeana da regulišu globalnu temperaturu.
Antarktička ledena ploča sadrži oko 90 odsto sve slatke vode na Zemlji, a njeno topljenje bi moglo izazvati ogroman porast nivoa mora.
Iako naučnici ne veruju da će ledena ploča nestati u bliskoj budućnosti, čak i blago ubrzanje rasta nivoa mora moglo bi biti pogubno za oko 230 miliona ljudi koji danas žive na manje od jednog metra iznad nivoa plime.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)