Posle jednodnevnog predaha, Srbiju očekuje novi toplotni talas. Temperatura će se kretati od 35 do 40 stepeni, a u centralnim i južnim krajevima lokalno može dostići i 42 stepena. Meteorolog Slobodan Sovilj govorio je za RTS kako klimatske promene utiču na neuobičajeno kretanje ciklona ovog leta, kada će nivoi reka porasti i kolike nas temperature očekuju do početka septembra.
Meteorolog Slobodan Sovilj kažeklimatske promene
da kalendar više nije dovoljan pokazatelj kada će se završiti letnje vrućine.
Kako ističe, toplotni talasi poslednjih godina počinju ranije i završavaju se kasnije, pa su tropski i vreli dani sve češći i tokom početka jeseni.
Vreo afrički vazduh stiže preko Sredozemlja
Novi talas vrućine dolazi sa severa Afrike, ali do Balkana stiže preko centralnog Sredozemlja – južne Italije, Jadranskog i Jonskog mora.
Zbog toga će, kako kaže, raspored najviših temperatura biti drugačiji nego tokom prethodnog toplotnog talasa. “Dok su tada najviše vrednosti beležene u Vojvodini i zapadnoj Srbiji, ovoga puta najveći intenzitet očekuje se u dolinama Južne, Zapadne i Velike Morave. Tamo će lokalno temperatura dostići i 42 stepena”, objašnjava Sovilj.
Istovremeno, naglašava Sovilj, zapadnije od Balkana situacija će biti potpuno drugačija.
Frontalni sistemi pružaće se od istočne Španije, preko jugoistočne Francuske i severne Italije, oblasti Alpa, Austrije i Češke. U tim oblastima očekuju se česti pljuskovi, grmljavine, grmljavinske nepogode i lokalno velike količine padavina, navodi meteorolog.
To praktično znači da će se grmljavinska aktivnost zadržati zapadnije, dok će nad Balkanom i Srbijom dominirati vreli afrički vazduh.
Zašto su cikloni ovog leta “zaobišli“ deo Evrope
Ovakva raspodela meteo-prilika povezana je i sa kretanjem atmosferskih sistema. Sovilj objašnjava da su klimatske promene doprinele tome da se uobičajene putanje atlantskih ciklona sve češće pomeraju.
Prema njegovim rečima, tokom ovog leta aktivnost atlantskih ciklona bila je izmeštena, što je dovelo do dugotrajnih sušnih perioda u delovima Evrope. Problem nije samo u višim temperaturama, već i u tome što se menjaju uobičajeni obrasci kretanja vazdušnih masa i ciklona.
“Klimatske promene ne dovode samo do povećanja temperature ili do povećanja ekstremnih kratkotrajnih kišnih epizoda ili produžavanja sušnih perioda između tih kišnih epizoda, nego one remete uobičajenu putanju premeštanja ciklona“, objašnjava Sovilj.
Zbog toga su sve češće i atipične sinoptičke situacije – dugi periodi vrućine i suše, ali i nagli prodori veoma hladnog vazduha ili ekstremne padavine.
Kao primer, Sovilj je podsetio na situaciju od septembra prošle godine, kada je bilo izuzetno toplo, a već početkom oktobra usledio je snažan hladan prodor i rekordne snežne padavine u jugozapadnoj, južnoj i jugoistočnoj Srbiji. Na Kopaoniku je tada izmereno 59 centimetara snega.
Postepeni rast vodostaja
Ističe da se takve posledice ovakvih vremenskih obrazaca već su vidljive na vodostajima ali i s druge strane, očekuje i poboljšanje hidrološke situacije.
U gornjem slivu Dunava očekuju se padavine, pa bi vodostaj u Mađarskoj u narednih pet do šest dana mogao da poraste između 40 i 60 centimetara, kaže Sovilj.
Dodatne padavine očekuju se u Austriji, Češkoj i južnoj Nemačkoj, što bi u narednih 10 do 15 dana trebalo da se vidi i na vodostaju Dunava u Srbiji.
Kod Bezdana je vodostaj trenutno ispod minus 160 centimetara, veoma blizu istorijskog minimuma od minus 169 centimetara, zabeleženog 4. avgusta ove godine.
Nizak vodostaj već je napravio probleme u proizvodnji električne energije u Đerdapu, ali i u sistemima za hlađenje nuklearnih reaktora u Mađarskoj i Rumuniji. Sovilj upozorava da ovakve situacije ne bi trebalo posmatrati kao izolovane izuzetke.
Klimatske prognoze ukazuju da će leta u budućnosti sve češće biti obeležena produženim periodima velikih vrućina, istovremeno praćenih deficitom padavina, upozorava Sovilj.
Dvadeset tri uzastopna tropska dana
Koliko su se promenili letnji uslovi pokazuju i podaci o temperaturama. Nekada su tokom leta u proseku beležena svega dva ili tri dana sa temperaturom iznad 35 stepeni.
Od 26. jula do 17. avgusta zabeležena su 23 uzastopna tropska dana. Srednja maksimalna temperatura tokom tog perioda iznosila je čak 35,1 stepen.
U Beogradu je time postavljen novi rekord u dužini toplotnog talasa, dok su 2024. godine pojedine meteorološke stanice beležile još duže nizove tropskih dana. Ćuprija je tada imala niz od 6. jula do 8. septembra, dok su Novi Sad, Sombor i Veliko Gradište beležili nizove od 40 do 50 tropskih dana, podseća Slobodan Sovilj.
Sovilj navodi da su stručnjaci Instituta za meteorologiju utvrdili da leto poput 2024. godine nije moguće objasniti bez uticaja klimatskih promena.
Šta nam donosi “El Ninjo”
Na globalne vremenske prilike utiču i veliki klimatski fenomeni, među kojima je “El Ninjo”. Sovilj ga opisuje kao svojevrsnog “dirigenta“ vremenskih prilika na planeti.
Prema njegovim rečima, sada se ulazi u najizraženiju fazu “El Ninja”, period u kojem se generalno obaraju globalni temperaturni rekordi i povećava broj toplotnih talasa i sušnih perioda u pojedinim delovima sveta.
To, međutim, ne znači da će svako naredno leto biti ekstremno toplo. Moguće je i leto sa više nepogoda, poput 2023. godine, koje je takođe bilo toplije od proseka. Ipak, dugoročni rizik od većeg broja tropskih i vrelih dana je sve izraženiji, kaže Sovilj.
Kratak predah, pa temperature ponovo iznad 30
Prvi osetniji predah od vrućine stiže posle utorka, ali neće dugo trajati.
Sovilj ističe da će prodor svežijeg vazduha oboriće temperature na dva do tri dana, ispod 30 stepeni.
“Posle toga, krajem avgusta i početkom septembra, ne očekuje se povratak ovako ekstremnih vrućina, ali će temperature ponovo biti nešto iznad 30 stepeni”, zaključuje Sovilj.
Komentari (0)