Iako je Dizni sinonim za nevinost i detinjstvo, pojedini crtani filmovi ovog giganta proglašeni su problematičnim i zato su menjani kako bi se izbegla navodna kontraverza.
Crtani filmovi na striming platformi „Dizni Plus“ koji su jedno vreme bili proskribovani, biće vraćeni uz upozorenje da su „u originalnom obliku, i da mogu sadržati stereotipe ili negativne prikaze”, piše RTS.
Gosti Jutarnjeg programa, Ivan Karl, direktor Filmskog centra Srbije i psiholog Maja Kojić, smatraju da do ovih zabrana nije trebalo ni da dođe i da deca u filmovima ne registruju političke poruke, niti verske i rasne razlike.
Povratkom Donalda Trampa u Belu kuću „Dizni“ je odlučio da vrati originalne verzije svojih animiranih filmova poput Petra Pana, Mačke iz visokog društva i Damba koji su zbog primedbi da imaju rodne i rasne stereotipe morali da budu sklonjeni sa striming platforme Dizni Plus. Ivan Karl, direktor Filmskog centra Srbije, smatra da je ovo posledica toga što prethodna odluka nije bila dobra.
„Ali to je možda i nastavak nečega što je urađeno i na Fejsbuku ukidanjem proveravanja činjenica. Pre toga je Mask na Tviteru isto ukinuo mnogo toga i očigledno da je Tramp krenuo u petoj brzini i da se onda i svi ostali trude da isprate promene koje on donosi pre svega u Ameriku, a koje će se svakako reperkutovati i na ostatak sveta. Apsurdno je bilo zaista crtane filmove na taj način klasifikovati i određivati. Svako vreme ima svoje programe, filmove, serije i oni su tekovina tog vremena. Ne možete vi nakon 20, 30, 40 godina, da tumačite šta je neko hteo da kaže u vreme u kome je to nastalo“, ističe Karl.
„Kada se pre početka filma stavi upozorenje o određenom sadržaju, deca to ne vide, to služi roditeljima. A ako roditelji pre početka crtanog filma upozore decu na to, deca će kroz taj okvir i gledati crtani film. Deci crtaći služe za zabavu, služe im za proširenje mašte, za učenje jezika, za svašta nešto zanimljivo, za smeh na kraju krajeva. Deca ne mogu da razumeju te vrednosti, i kada bismo izmenili sve crtaće iz prošlosti, apsolutno ništa nećemo kod dece promeniti, zato što deca ne gledaju na taj način crtane filmove“, napominje Kojićeva.
Kenselovanje kensel kulture
Ivan Karl napominje da smo sada svedoci jednog novog trenda, ali da se nada da neće ponovo biti sličnih situacija s obzirom na to da deca ne poznaju rasne i verske razlike.
„Skretiti pažnju detetu za Petra Pana, nešto što dete, sem onoga što taj lik predstavlja, neće razumeti, je potpuno nelogično i apsurdno. Šta ćemo sa Pticom Trkačicom, koja ima ima dosta nasilja, ili nekim drugim crtanim filmovima koji su nastali u određeno vreme. Pepe Le Tvor je isto jedno vreme bio smatran neprimerenim i tako dalje“, podseća Karl.
Svaki igrani film je neka vrsta poruke, napominje Karl, s tim što sad živimo u vreme u kome je film, naročito komercijalni film, postao jedna vrsta korporativne umetnosti, odnosno korporativne zabave, kroz koje se odašilju poruke.
„A analizirati nešto što je nastalo u nekim potpuno drugačijim vremenima i na to stavljati određena uputstva za upotrebu, uopšte nema smisla“, zaključuje Karl.
U tom smislu je i izvršni direktor „Diznija“, Bob Ajger, naveo da je primarni zadatak zabava publike, a ne slanje političkih poruka. Postavlja se pitanje da li je politička korektnost postala kontraproduktivna.
„Politička korektnost ima pozitivne funkcije kada nas uči o diskriminaciji ili nam potiče empatiju. Ali naravno, ni u čemu ne treba preterivati. Jer vi kada svaku izjavu, svaku umetnost i sve gledate kroz tu prizmu, javlja se veliki bunt. Ljudi onda imaju osećaj da im se nešto oduzima i prosto tu nastaje samo gnev i ništa drugo“, smatra Maja Kojić.
Kakva sudbina čeka Džejmsa Bonda
Još jedna zanimljivost iz filmskog sveta je zaintrigirala filmofile ovih dana. Kompanija Amazon je platila više od milijardu dolara za kreativnu kontrolu nad franšizom o najpoznatijem tajnom agentu Džejmsu Bondu. Ivan Karl kaže da to znači da će Amazon moći da radi šta hoće, a da nikoga ne pita.
„To je bila poslednja starinska franšiza u Holivudu, odnosno jedna vrsta nezavisne produkcije pod okriljem mejdžors kompanija. To je trajalo nekih šezdesetak godina. Naime, porodica Brokoli je imala kompletnu kreativnu kontrolu od početka serijala, a ćerka i sin Alberta Brokolija su ustupili ova prava za tih skromnih milijardu dolara“, objašnjava gost Jutarnjeg programa.
Inače franšiza o Džejmsu Bondu je uvek funkcionisala kao zajednički projekat između porodice Brokoli i ‘Junajted artista’ i ‘Metro-Goldvin-Majera’. Amazon je kupio Metro-Goldvin-Majer iz dva razloga. Pre svega da bi došao do njihove arhive od nekoliko hiljada naslova čime će ojačati svoju platformu kako bi mogla da bude konkurentna Dizni Plusu, Netfliksu i ostalim striming platformama.
Drugi je, navodi Karl, ulaznica za Džejmsa Bonda, s tim što ih je ograničavao taj ugovor o pola-pola vlasništva franšize. Kako bi dobili kompletnu kreativnu kontrolu, isplatili su porodicu Brokoli.
„Kada velika korporacija nekog isplati za milijardu dolara, onda očekujete da te pare brzo povrati, što znači da će Bond verovatno doživeti sudbinu Ratova zvezda, koje je jedna druga korporacija pre dosta godina, Dizni kupio od Džordža Lukasa. I onda snimio prvo jednu novu trilogiju, pa onda još dva spin-of filma, pa četiri serije, pa animirane filmove, pa gomilu igrica i merčendajzinga“, podseća Karl.
Veruje da će filmovi o agentu 007 sada izlaziti češće, a verovatno će uraditi nešto i za televiziju, a moguće je da će neki od sporednih likova iz dosadašnjih nastavaka dobiti neke svoje filmove ili serije.
„Tako da će Bonda biti mnogo više nego što ga je bilo do sada, a kakav će biti, to opet zavisi od tog korporativnog načina razmišljanja. Da li će ići da to rade po nekom svom viđenju ili će pokušati da zadrže deo onoga što je porodica Brokoli radila, a to je da u datom trenutku angažuje najveće ili najbolje moguće talente iza kamere i ispred kamera za te filmove. I to je ono što je te filmove činilo posebno vrednim“, naglašava Karl.
Međutim, najpre moraju da urade najteži posao, to jest da izaberu ko će igrati Bonda. Džef Bezos, vlasnik Amazona, čak je na nekoj društvenoj mreži dao anketu ko bi mogao da bude sledeći Bond. Za sada, izgleda, vodi Henri Kavil.
„Henri Kavil je etablirano ime. Ima veliku bazu obožavalaca i kroz ono što je igrao u Supermanu. Igrao je on i špijuna u nekim drugim filmovima. Ako budu igrali na sigurno, onda je Henri Kavil. Ako hoće neku novu zvezdu da naprave, onda ima još malo vremena da nekog iskopaju koji nije toliko poznat, a ko može bar jedno petnaestak godina svog života da odvoji za tu ulogu“, kaže Ivan Karl, na kraju gostovanja u Jutarnjem programu.
Komentari (0)