Prema najnovijim podacima Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), jedno od 36 dece u SAD ima autizam, što je gotovo 2 miliona dece. Većina dece sa ovim oboljenjem dijagnostikovana je do pete godine, iako neki mogu biti testirani već sa dve.
Istraživanje objavljeno prošle godine u JAMA Network Open otkrilo je da je između 2011. i 2022. godine broj dijagnoza autizma kod dece uzrasta od 5 do 8 godina porastao za 175 odsto, piše Daily Mail.
Međutim, najveći porast obolelih primećen je među mladim odraslim osobama, uzrasta od 26 do 34 godine, sa porastom od 450 odsto, što sugeriše da su oni sa zakašnjenjem dobili dijagnozu. Ovaj podatak može ukazivati na to da su doktori postali bolji u prepoznavanju indicija bolesti, a ne da je broj slučajeva zaista porastao.
Neka istraživanja sugerišu da rastuće zagađenje i hemijska kontaminacija hrane i vode mogu omogućiti toksinima da uđu u krvotok trudnica i dopru do mozga fetusa, izazivajući upalu koja ometa nervne signale koji vode do autizma.
Stručnjaci takođe spekulišu da je povećana upotreba pesticida odgovorna za niže IQ-ove i kašnjenja u razvoju kod dece.
Takođe, više beba je rođeno pre vremena nego ikada ranije, što ih čini podložnijim razvojnim kašnjenjima u razvoju i autizmom.
Ovo bi moglo biti povezano i sa činjenicom da žene sve kasnije rađaju decu, ali i sa podatkom da su roditelji sve gojazniji.
Povećanje broja dijagnoza autizma nije specifično samo za SAD. Prema podacima Nacionalne zdravstvene službe, u Velikoj Britaniji, rekordnih 200.000 ljudi čeka na testiranje na autizam u 2024. godini, što je devetostruki porast u odnosu na 2019. godinu.
Još jedna promena desila se pre deset godina, kada je američko Psihijatrijsko društvo ažuriralo dijagnostičke definicije.
Upotpunjeni Dijagnostički i statistički priručnik mentalnih poremećaja (DSM-5), koristi se za dijagnostikovanje mentalnih stanja poput anksioznosti, depresije i bipolarnog poremećaja.
Međutim, 2013. godine, spojeni su autizam, Aspergerov sindrom i pervazivni razvojni poremećaj u jednu kategoriju, pod nazivom poremećaj iz spektra autizma. Pretpostavlja se da je to bio razlog zbog čega se više dece smatralo autističnom, što je uticalo i na broj obolelih.
Statistički podaci iz 2023. godine pokazali su da ljudi sa genetskom predispozicijom za autizam, koji su kao deca bili izloženi zagađenju, imaju veću verovatnoću da razviju autizam u poređenju sa onima koji nisu bili izloženi.
Starija istraživanja sa Harvarda takođe su pokazala da izloženost zagađenju vazduha, poput toksičnih čestica u ranoj dečijoj dobi, može povećati rizik od autizma čak za 64 odsto.
Dok je beba u stomaku, izloženost različitim zagađenjima povećava rizik od ASD-a za 31 odsto.
Stručnjaci sugerišu da čestice koje se udahnu tokom rane dečije dobi ili dok je beba u materici, prelaze u krvotok i zaobilaze zaštitne slojeve u mozgu, izazivajući upalu koja ometa razvoj nerva.
Australijsko istraživanje objavljeno ranije ove godine takođe je otkrilo da su dečaci izloženi hemikaliji Bisfenol A (BPA), koja ometa rad endokrinog sistema u materici, šest puta u većoj opasnosti da će biti dijagnostikovani sa autizmom pre 11. godine nego oni koji nisu bili izloženi.
Tim je sugerisao da je BPA – koji se koristi za oblaganje plastične i metalne ambalaže za hranu, sve prisutniji zagađivač u modernom svetu – povezan sa neurološkim i promenama u ponašanju što je u vezi sa autizmom.
SAD su takođe doživele porast upotrebe sintetičkih pesticida, za koje neki stručnjaci smatraju da bi mogli biti faktor u porastu broja slučajeva, jer je njihova upotreba porasla 50 puta od 1950. godine.
Komentari (0)