Ideja da psi mogu ispoljavati osobine slične autizmu pojavila se još 1960-ih, kada su veterinari počeli da uočavaju neobične obrasce ponašanja koji su podsećali na simptome viđene kod ljudi. Danas se ta tema ponovo našla u centru pažnje nakon što je jedna naučnica iz Velike Britanije sugerisala da psi zaista mogu iskusiti oblik neurološkog razvojnog poremećaja.
Dr Žaklin Bojd, naučnica sa britanskog Univerziteta Notingem Trent, rekla je da psi dele ključne strukturne i hemijske razlike u mozgu sa ljudima, što ih čini ranjivim na slične poremećaje. Iako još uvek ne postoji formalna veterinarska dijagnoza za autizam ili ADHD kod pasa, nutricionistkinja specijalizovana za autizam, Džulz Ketovor, navela je znake koji vlasnicima mogu pomoći da prepoznaju potencijalne probleme.
– Tehnički termin koji veterinari koriste je “disfunkcionalno ponašanje pasa“, ali za naše potrebe danas, mi ćemo to jednostavno nazvati “pseći autizam“ – rekla je ona u jednom video snimku na Jutjubu.
Ketovor je objasnila da se ti oblici ponašanja obično svrstavaju u tri široke kategorije: repetitivne radnje, promene u socijalnoj interakciji i senzorne osetljivosti.
– Ako primećujete mnogo ovih znakova, razgovarajte sa veterinarom o adekvatnoj proceni. Baš kao i kod ljudi, promena ishrane i životnih navika može napraviti veliku razliku i kod pasa. Naši ljubimci mogu razviti iste vrste zdravstvenih problema, problema u ponašanju, pa čak i neuroloških stanja ako ne jedu i ne žive na način koji odgovara njihovoj biologiji – kazala je.
Kompanija “Little Rays ABA”, koja se specijalizovala za tehnike bihejvioralne terapije, dodatno je razradila te kategorije, ističući da repetitivni pokreti i ritualni obrasci često dominiraju svakodnevicom psa i ograničavaju normalnu interakciju.
– Ove kompulzivne radnje mogu zauzeti velike delove dana psa, što dovodi do frustracije i smanjene interakcije sa članovima porodice – naveli su iz kompanije.
Ovakvi obrasci mogu uključivati uporno jurcanje za repom, hodanje po utvrđenoj putanji, ili konstantno lizanje šapa koje dovodi do iritacije ili gubitka dlake. Neki psi takođe škripe zubima ili postaju intenzivno fokusirani na jedan predmet, odbijajući da pomere pažnju, piše Daily Mail.
Stručnjaci upozoravaju da je, kada ove navike postanu preterane ili štetne, stručna procena neophodna. Socijalno ponašanje takođe može pružiti dodatne tragove.
Prema podacima “Little Rays ABA”, psi koji ispoljavaju osobine slične autizmu mogu izbegavati ili ograničavati kontakt očima, što podseća na izbegavanje pogleda kod ljudi sa autizmom. Takođe mogu oklevati kada im priđu ljudi ili drugi psi, povlačeći se ili ukočivši se umesto da odgovore uobičajenim socijalnim gestovima. Primetno smanjenje interesovanja za igru, posebno onu koja zahteva međusobnu interakciju, može ukazivati na poteškoće u tumačenju društvenih signala.
Komunikacijske poteškoće često prate ove promene, pa neki psi vokalizuju na neobične načine, poput produženog zavijanja ili monotonog, ponavljajućeg lajanja. “Little Rays ABA” navodi da i govor tela može delovati atipično – neki psi mogu imati ukočen stav, izbegavati rituale pozdravljanja ili delovati kao da ignorišu ranije naučene komande. U mnogim slučajevima nije reč o neposlušnosti, već o senzornom ili kognitivnom preopterećenju, što ukazuje na potrebu za strpljivim i doslednim praćenjem.
Senzorne osetljivosti zaokružuju listu pokazatelja. Mnogi psi burno reaguju na uobičajene zvuke, drhteći ili bežeći pri zvuku usisivača, zvona na vratima ili automobila u prolazu.
– Psi mogu pokrivati uši, drhtati ili bežati kao odgovor na svakodnevne zvuke poput usisivača, zvona na vratima ili saobraćaja. Ove reakcije prevazilaze tipične reflekse trznja – navode iz “Little Rays ABA”.
Drugi razvijaju nelagodnost pri dodiru, izbegavajući maženje ili četkanje čak i od poznatih ljudi, dok neki pokazuju snažna odbijanja prema određenim mirisima ili teksturama hrane. Ove pojačane osetljivosti podsećaju na obrasce viđene kod ljudi sa autizmom i često zahtevaju prilagođavanje okruženja i postepenu desenzitizaciju.
– Ako vaš pas ispunjava mnogo ovih stavki… čestitam, možda imate psa sa autizmom – rekla je Ketovor.
Stručnjaci navode da podrška psima sa ponašanjima sličnim autizmu zahteva doslednu rutinu, trening zasnovan na pozitivnom pojačanju i bogato okruženje. Strukturirani dnevni rasporedi za ishranu, šetnje i igru pomažu u smanjenju anksioznosti i pružaju psima osećaj predvidivosti. Interaktivna hranilica, mirne zone za povlačenje i pomoćna oprema poput prsluka za smirenje ili dodataka koji smanjuju buku mogu dodatno ublažiti stres i smanjiti repetitivne radnje, uz redovne prilagodbe kako bi strategije ostale efikasne.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)