Uz ove savete uspećete da najbrže i najbolje prodate svoj polovni automobil

Većina oglašivača već po unosu modela i godine vozila automatski upisuje opremu kojom vozilo raspolaže, a to olakšava posao

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju
Foto: Pixabay

Mnogi ljudi su sentimentalno vezani za svoj automobil i postavljaju previsoku cenu. To je početak dugog perioda prodaje.

Ako ste prvi vlasnik i prodajete svoj polovni automobil, to je uvek dobar adut za prodaju.

U isto vreme, potrebno je da dobijete najbolju moguću cenu, a ako kupujete novo vozilo, onda staro za novo obično nije najbolja ponuda, piše Revijahak.

Sigurno se pitate kako formirati cenu polovnih automobila? Nakon odluke o prodaji prvo operite i očistite vozilo, a ne bi bilo loše uložiti i u dubinsko pranje.

Fotografišite vozilo iz svih uglova, neka se vide svi detalji spolja i iznutra, a posebno fotografišite neke detalje opreme kao što su bolji sistem zvučnika, automatska klima, povezivanje telefona, lep detalj sedišta, čisto “nebo” iznad glave…

Ako su sedišta kožna, fotografišite ih detaljno, ništa ne skrivajte. U opisu oglasa budite precizni i navedite sve bitne detalje.

Većina oglašivača već po unosu modela i godine vozila automatski upisuje opremu kojom vozilo raspolaže, a to olakšava posao.

Istaknuta pozicija oglasa nije nešto što košta previše i sigurno će pomoći u traženju kupca. Ukoliko vozilo nije prodato nakon nekog vremena, iako je oglas istaknut, to je znak da ćete morati duže da čekate na pravog kupca.

Razlog može biti previsoka cena ili velika ponuda modela koji se prodaje.

Obavezno operite i motor, mada će vam vlasnici nekih vozila reći da to nije dobar znak i da može ukazivati na skrivene nedostatke.

Međutim, jasno je da kod novijih vozila ne curi ulje, osim ako auto nije previše star i vreme mu je da se zamene zaptivke.

U oglasu navedite broj šasije kako bi potencijalni kupac mogao da izvrši proveru. Danas su mnogi kupci spremni da plate oko 20 evra da bi vozilo za koje su veoma zainteresovani proverili u pogledu kilometraže, prijavljenih oštećenja i vrednosti same štete.

Ako je prijavljena šteta oko 1.000 evra, jasno je da je reč o maloj šteti koja je sanirana bez dugoročnih posledica.

Preko ovakvih servisa može se videti šta se sa vozilom dešavalo dok je bilo u celoj Evropi, a ne samo u našoj zemlji. Ovo posebno važi ako je vozilo bilo u vlasništvu kompanije jer se evidentira svaka šteta.

Takođe ćete znati da li je vozilo na spisku ukradenih, ili je možda u toku potraga jer nije otplaćeno putem kredita ili lizinga.

Ponudite u oglasu opciju preventivnog pregleda vozila kod vašeg mehaničara ili u ovlašćenom servisu, ukoliko je kupac spreman da to plati.

Većina kupaca će hteti da samostalno proveri vozilo, bez stručnjaka, ali 90 odsto ljudi nisu stručnjaci i ulaganje od 50 evra predstavlja sigurnost i dijagnostiku koja će budućem vlasniku biti garancija za budućnost i jasan pokazatelj koliko je neophodno uložiti u automobil nakon kupovine.

Sve ovo uliva sigurnost i poverenje kupcu, odmah mu iz teksta oglasa postaje jasno da nema nikakve prevare. Ako ima nekih sitnica koje su uočljive, potrebno je napomenuti da su to detalji zbog godina korišćenja, jer niko ne može da očekuje da automobil star 10 godina nema bar neke ogrebotine.

Farbanje i popravke lima su normalna stvar. Bitno je da nema većih (strukturnih) oštećenja.

U svakom slučaju, danas je mnogo lakše i bezbednije kupiti polovno vozilo jer se sve može proveriti na više načina.

Ako prodavac misli da “smanji” broj pređenih kilometara, može se reći da onaj ko lažira kilometražu ne radi ništa pametno. Možda se “kozmetički” skida od 20 do 30 hiljada kilometara, najčešće od poslednjeg servisa da se ne bi primetila velika razlika u ukupnoj kilometraži, što se na kraju ipak sazna.

To je odmah znak za alarm u u očima kupca, jer ako je vozilo u proseku godišnje prelazilo veće kilometraže, postavlja se pitanje zašto više to ne radi.

Istina, vozilo je možda stajalo neko vreme nekorišćeno, ali ako jeste, onda takvo vozilo treba izbegavati jer je to loše za automobil.

Neke komponente starijih automobila sa malo kilometara, recimo, ako su stari 10 godina a imaju samo 30.000 pređenih kilometara, gube svojstva dihtovanja i amortizacije, a svoje će učiniti i rđa.

Uvek je bolja uredna servisna knjižica kod vozila sa više kilometara.

Najbitnije je da se vozilo – vozi. Jasno, bilo bi korisno saznati i ko sve vozi auto koji se prodaje – ako je uz vlasnika drugi vozač sin od 19 godina, onda možete očekivati drugačiji način vožnje i ponašanja, agresivniju vožnju automobila sa nezagrejanim motorom.

Dva vozača nikad ne voze na isti način. Vlasnik može da istakne da je samo on vozač i da u porodici imaju više vozila. Ili je samac i samo on koristi vozilo.

Ako je do posla veća udaljenost to je plus, za razliku od kratkih gradskih vožnji, kad vozilo ne dostigne radnu temperaturu.

U tom će slučaju vlasnici sa periferije imati komparativnu prednost, ako je znaju naglasiti.

Još jedna opcija prilikom prodaje polovnjaka je “staro za novo”. Mnogi su se uverili kako to nije najbolja ponuda jer domaći trgovci po pravilu nude od 20 do 30 odsto nižu cenu otkupa od one u oglasima za isto vozilo.

Za vozilo koje vredi 10.000 evra nekad će ponuditi samo 6.000 evra. Ipak, ako se razmišlja o zameni za novo, vredi pokušati jer je to vremenski najbolja opcija uz koju se vlasnik može rešiti starog vozila za samo nekoliko dana.

Neki ljudi su “alergični” na pozive i ne žele se nalaziti sa potencijalnim kupcima već su spremni dati svoje polovno vozilo po bilo kojoj ceni, samo da ga se reše.

Pogotovo nije loše ako se otkupna cena polovnjaka približi tržišnoj, uz gubitak od 10 do 15 odsto. To se isplati i vlasnik ne mora da prolazi kroz stresne situacije prilikom prodaje.

Ponekad se trgovci žele rešiti veće količine novih vozila, a to mogu biti i automobilu koji su na “zalasku” jer uskoro stižu vozila nove modelske godine.

Davanje polovnjaka za novi auto, pred kraj godine, može biti dobra opcija jer trgovcima njihova nova vozila zastarevaju za dodatnu kalendarsku godinu.

Takođe, to važi i ako se auto prodaje preko oglasa, pa je bolje požuriti s prodajom, nego prelaziti u sledeću godinu.

Tu je i slična situacija: na primer, ako vozilo prodaje poslovni čovek kome je vreme vrednije od novca koji se može dobiti kroz duži period prodaje.

Jedini način da se pravilno utvrdi cena polovnog vozila (koje želite da prodate) je provera na domaćim i stranim malim oglasima.

Mnogi ljudi su sentimentalno vezani za svoj automobil i postavljaju previsoku cenu. To je početak dugog perioda prodaje.

Uporedite svoje vozilo sa drugim u kategoriji, proverite stanje i opremu i bez emocija odredite realnu cenu, ali uvećanu za oko 500 evra ili pet odsto.

Svaki kupac voli da se cenka i morate ostaviti prostor za dogovor. Malo je vlasnika koji na kraju prodaju automobil po oglašenoj ceni, jer kupac koji gleda na dizel motor verovatno već ima najmanje pet drugih automobila da pogleda kao opciju.

Vlasnici električnih vozila imaju veće šanse da dobiju oglašenu cenu jer se radi o specifičnim kupcima koji dolaze sa namerom da kupe vozilo, a ne samo da ga pogledaju.

Razlog je što nemaju mnogo izbora i opcija, a praksa pokazuje da takvi kupci najčešće kupuju vozilo koje dođu da pogledaju.

Srećna prodaja!



Izvor: RevijaHAK.hr

Komentari (0)

    Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!

Ostavite komentar