Brionski transkripti: Tuđ­ma­no­va zlo­či­nač­ka za­po­vest ostva­ri­la ve­kov­ni san Hr­va­ta

Već pr­vog da­na „Olu­je”, 4. av­gu­sta oko 17 ča­so­va, ko­lo­ne ci­vi­la kre­nu­le su pre­ma pre­la­zi­ma u BiH, Dvo­ru na Uni sa Ba­ni­je i Kor­du­na i Ku­len Va­ku­fu iz Li­ke i Dal­ma­ci­je. Dru­gog da­na ope­ra­ci­je, 5. av­gu­sta u 9.20 č 7. i 4. gar­dij­ska bri­ga­da Hr­vat­ske voj­ske ušle su u Knin. Sve ko­lo­ne srp­skih ci­vi­la bi­le su du­že od 60 ki­lo­me­ta­ra. Kre­ta­le su se spo­ro ši­ri­nom ce­log pu­ta, piše “Politika”.

Vo­zi­li­ma, trak­to­ri­ma, za­pre­ga­ma, pe­ške i go­ne­ći sto­ku, bez vo­de, hra­ne, le­ko­va, le­kar­ske po­mo­ći, Sr­bi su na­pu­šta­li svo­je do­mo­ve. Sa spo­red­nih pu­te­va, zbe­go­vi su če­ka­li po ne­ko­li­ko sa­ti da se uklju­če. Cilj je bio da se do­mog­nu bez­bed­ne te­ri­to­ri­je u BiH do okon­ča­nja bor­be­nih dej­sta­va.

– Kre­ta­nje ko­lo­ne ci­vi­la je od stra­ne Glav­nog sto­že­ra Hr­vat­ske voj­ske pra­će­no iz va­zdu­ha iz­vi­đač­kim avi­o­ni­ma i bes­pi­lot­nim le­te­li­ca­ma 280. vo­da bes­pi­lot­nih le­te­li­ca, či­je snim­ke je eks­plo­a­ti­sa­la Oba­ve­štaj­na upra­va Hr­vat­ske voj­ske. Sve se od­vi­ja­lo po pla­nu sa bri­on­ske sed­ni­ce. Ko­lo­ne su tre­ćeg da­na bi­le du­ge vi­še od 100 ki­lo­me­ta­ra sa Ba­ni­je i Kor­du­na i vi­še od 180 ki­lo­me­ta­ra iz Li­ke i Dal­ma­ci­je. Oko 150.000 lju­di je već sti­glo u Ba­nja­lu­ku gde je or­ga­ni­zo­van pri­hvat. Pre­la­skom na te­ri­to­ri­ju dru­ge dr­ža­ve, ci­vi­li su se sma­tra­li spa­se­nim. Na­kon 6. av­gu­sta 1995. go­di­ne, Srp­ska voj­ska Kra­ji­ne bi­la je raz­bi­je­na, a bor­be­na dej­stva prak­tič­no su pre­sta­la. Je­di­ni­ce Hr­vat­ske voj­ske iz­bi­le su na dr­žav­nu gra­ni­cu sa BiH. Pred­sed­nik Vla­de Hr­vat­ske je sa pred­stav­ni­kom Uje­di­nje­nih na­ci­ja Ja­su­ši­jem Aka­ši­jem pot­pi­sao spo­ra­zum ko­jim Hr­vat­ska ga­ran­tu­je bez­bed­nost ci­vil­nih ko­lo­na i da me­sta raz­me­šta­ja ci­vi­la ne­će bi­ti obje­kat dej­stva Hr­vat­ske voj­ske – pod­se­ća advo­kat Du­šan Bra­tić na do­ga­đa­je ko­ji su pret­ho­di­li ma­sa­kru ci­vi­la na Pe­tro­vač­koj i Pri­je­dor­skoj ce­sti.

Na­kon ra­ke­ti­ra­nja ko­lo­ne iz­be­gli­ca, pri če­mu je po­gi­nu­lo 13 ci­vi­la, a me­đu nji­ma de­ca i trud­ni­ca, da bi se pri­krio rat­ni zlo­čin, ko­man­da Hr­vat­skog rat­nog zra­ko­plov­stva je sa­či­ni­la la­žni bor­be­ni iz­ve­štaj. Upi­sa­la je da je dej­stvo­va­no po oklop­no-me­ha­ni­zo­va­nim ko­lo­na­ma Voj­ske Re­pu­bli­ke Srp­ske Kra­ji­ne, da je uni­šte­no vi­še ten­ko­va i bor­be­nih oklop­nih vo­zi­la i uspo­re­na ko­lo­na, i to na­vod­no po po­zi­vu za va­zdu­ho­plov­nu po­dr­šku je­di­ni­ca kop­ne­ne voj­ske u tom re­jo­nu. Me­đu­tim, ka­ko ot­kri­va Bra­tić, ni­ži ni­vo iz­ve­šta­va­nja, i to kop­ne­ne voj­ske, u ope­ra­tiv­ni dnev­nik Zbor­nog pod­ruč­ja Split, jer je „mig 21” ko­ji je dej­stvo­vao na Pe­tro­vač­koj ce­sti po­le­teo sa Aero­dro­ma Split, upi­sao je: „Naš mig ra­ke­ti­rao je ko­lo­nu vo­zi­la iz­me­đu Dr­va­ra i B. Pe­trov­ca. Iz­ve­šće­no je da je bi­lo ve­o­ma učin­ko­vi­to.”

Fo­to-re­por­ter iz Ba­nja­lu­ke Mi­lo­rad Zo­rić, ko­ji se za­te­kao u bli­zi­ni, na­kon de­se­tak mi­nu­ta je sni­mio vi­deo-za­pis sa me­sta va­tre­nog uda­ra, traj­no obez­be­div­ši ma­te­ri­jal­ni do­kaz da je dej­stvo­va­no po ci­vil­noj ko­lo­ni.

– Ni­je do­zvo­lje­no dej­stvo­va­ti po ci­vil­nim ko­lo­na­ma, čak i ako bi se u njoj na­la­zi­la sred­stva rat­ne teh­ni­ke, osim ako se iz tih sred­sta­va otva­ra va­tra ko­ju dru­ga stra­na dru­ga­či­je ne mo­že iz­be­ći, što je u ovom slu­ča­ju be­smi­sle­no. Ni­ka­kvog voj­nog smi­sla i ci­lja ni­je bi­lo u ovim dej­stvi­ma. Bi­la je to upo­tre­ba si­le, oru­ža­ni na­pad na ci­vil­no sta­nov­ni­štvo sa ma­sov­nim ubi­stvom ra­di za­stra­ši­va­nja na­ci­o­nal­ne gru­pe na­kon okon­ča­ne voj­ne ope­ra­ci­je sa­mo za­to što su Sr­bi, či­me im je po­sla­ta kr­va­va sim­bo­lič­na po­ru­ka: „Idi­te i ne vra­ćaj­te se, jer ako vas ov­de ova­ko tu­če­mo, ka­ko će­mo tek ako se vra­ti­te” – na­vo­di Bra­tić.

Po na­me­ri ostva­re­nja tog du­go­roč­nog ci­lja da se Sr­bi od­vra­te od vra­ća­nja na svo­ju ze­mlju, ovaj zlo­čin se raz­li­ku­je od obič­nih ma­sov­nih ubi­sta­va u ra­tu ko­ji su spon­ta­ni ak­ti u da­tom tre­nut­ku i či­ji su ci­lje­vi ogra­ni­če­ni. Ovaj zlo­čin je, is­ti­če advo­kat, za­vr­šni čin et­nič­kog či­šće­nja osmi­šlje­nog i za­po­ve­đe­nog na bri­on­skoj sed­ni­ci, a et­nič­ko či­šće­nje je pre­ma Re­zo­lu­ci­ji Ge­ne­ral­ne skup­šti­ne UN broj 47/121 od 18. de­cem­bra 1992. go­di­ne sa­mo je­dan ob­lik ge­no­ci­da.

– Za­po­vest sa bri­on­ske sed­ni­ce da Sr­bi prak­tič­no ne­sta­nu i ova dva do­ga­đa­ja, na Pe­tro­vač­koj i Pri­je­dor­skoj ce­sti, idej­no su po­ve­za­ni i pred­sta­vlja­ju ele­men­te zlo­či­nač­kog po­du­hva­ta ma­sov­nog iz­go­na Sr­ba, ko­ji je bio iz­raz po­li­tič­ke i ide­o­lo­ške ori­jen­ta­ci­je vla­sti u Hr­vat­skoj, od­no­sno nje­ne ve­kov­ne te­žnje. Hr­vat­ski pred­se­dik Tuđ­man i voj­ska ostva­ri­li su dr­žav­ni cilj broj je­dan – et­nič­ki či­stu dr­ža­vu. Sva dej­stva Hr­vat­skog rat­nog zra­ko­plov­stva u „Olu­ji” iz­vr­še­na su po una­pred pri­pre­mlje­nom pla­nu glav­nog sto­že­ra za zra­ko­plov­nu pot­po­ru ili po po­zi­vu je­di­ni­ce kop­ne­ne voj­ske sa te­re­na da joj se pru­ži po­dr­ška u bor­bi. Ova dva po­sled­nja va­tre­na dej­stva Hr­vat­skog rat­nog zra­ko­plov­stva osmi­šlje­na su u eufo­rič­noj at­mos­fe­ri Glav­nog sto­že­ra Hr­vat­ske voj­ske od stra­ne mi­ni­stra od­bra­ne Goj­ka Šu­ška, emi­gran­ta iz usta­ške po­ro­di­ce u Her­ce­go­vi­ni, či­ji otac i brat su ne­sta­li pri­li­kom ula­ska par­ti­za­na u Za­greb 1945. go­di­ne. Šu­šak se iz Ka­na­de vra­tio u Hr­vat­sku po do­la­sku Tuđ­ma­na na vlast – ot­kri­va Bra­tić.

Ka­ko do­da­je, u osmi­šlja­va­nju zlo­či­na uče­stvo­vao je i na­čel­nik Glav­nog sto­že­ra ge­ne­ral Zvo­ni­mir Čer­ven­ko, pot­pu­kov­nik JNA, ko­ji je 1971. go­di­ne bio osu­đen na go­di­nu i po da­na stro­gog za­tvo­ra, gu­bi­tak či­na i pra­va na pen­zi­ju zbog se­ce­si­o­ni­stič­kog de­lo­va­nja u vre­me „Hr­vat­skog pro­le­ća”. Ulo­gu u pla­ni­ra­nju imao je i ko­man­dant Hr­vat­skog rat­nog zra­ko­plov­stva Imre Ago­tić, po­znat po fa­na­tič­nom po­kli­ču: „Sad, sad ih ta­mo udri da se ni­kad vi­še ne vra­te.”

– Svi oni ko­ji su uče­stvo­va­li u do­no­še­nju od­lu­ke o va­tre­nom dej­stvu, oni ko­ji su je u lan­cu ko­man­do­va­nja iz­vr­ša­va­li, oni ko­ji su pod­stre­ka­va­li i po­ma­ga­li i oni ko­ji su se na­kon iz­vr­še­nog dej­stva, po sa­zna­nju za zlo­čin, pa­siv­no dr­ža­li, kri­vič­no su od­go­vor­ni pre­ma op­štim in­sti­tu­ti­ma kri­vič­nog pra­va o iz­vr­ši­la­štvu, pod­stre­ka­va­nju, po­ma­ga­nju, or­ga­ni­zo­va­nju zlo­či­nač­kog udru­že­nja i iz­vr­še­nju kri­vič­nog de­la či­nje­njem i ne­či­nje­njem i uop­šte ni­je po­treb­na pri­me­na dok­tri­ne ko­mand­ne od­go­vor­no­sti, iako je ona mo­gu­ća – ob­ja­šnja­va advo­kat.

Ak­ci­ju su spro­ve­li ge­ne­ral Jo­sip Ču­le­tić, ru­ko­vo­di­lac gru­pe za bor­be­no ko­man­do­va­nje sna­ga­ma Hr­vat­skog rat­nog zra­ko­plov­stva, ko­man­dan­ti va­zdu­ho­plov­nih ba­za Ple­so i Pu­la i ko­man­di­ri eska­dri­la bor­be­nih avi­o­na u sa­sta­vu tih ba­za, od ko­jih su sa­mo ovi po­sled­nji, ko­man­dan­ti ba­za i ko­man­di­ri eska­dri­la ži­vi, pa su oni i op­tu­že­ni za zlo­čin na Pe­tro­vač­koj i Pri­je­dor­skoj ce­sti.