Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Sveta tri jerarha – Vasilija Velikog, Grigorija Bogoslova i Jovana Zlatoustog.
Sva tri svetitelja imaju zasebno svoj dan praznovanja u mesecu januaru i to: Vasilije Veliki 1. januar (po crkvenom), Grigorije Bogoslov 25. januar (po crkvenom) i Jovan Zlatousti 27. januar i 13. novembar (po crkvenom kalendaru). U XI veku za vreme cara Aleksija Komnena, ustanovljen je i ovaj zajednički praznik.
Prema predanju, jednom se u narodu povela rasprava oko toga ko je od ova Tri Jerarha najveći. Po jednima, to je bio Sveti Vasilije Veliki, jer je duboko prodro u tajnu bića, isti onaj Vasilije koji se svojim vrlinama upodobio Anđelima i takmičio se sa njima. On nije tako lako opraštao grešnicima, bio je strog, jer nemade u sebi ničeg zemaljskog.
Nasuprot njemu, bio je Sveti Jovan Zlatousti, koji je lako opraštao grešnicima i privlačio ih pokajanju. Zato ga jedni smatraše manjim od Vasilija Velikog, a drugi pak zbog njegove slatkorečivosti i razumevanja slabosti ljudskih većim od Vasilija.
Postojala je i treća grupa, koja je veličala Svetog Grigorija Bogoslova, smatravši da je on najveći od njih trojice, jer odlikova se on kitnjastim i divnim stilom, kojim je prevazilazio sve crkvene mudrace. I tako dođe do podele među pristalicama njihovim na: Vasilijane, Grigorijane i Jovanite.
Ovaj spor trajao je sve dok episkop evhaitski Jovan nije imao jednu viziju u snu, 27. juna. Prvo su mu se javila sva tri svetitelja, svaki ponaosob, a zatim sva tri zajedno. Tada mu Tri Jerarha rekoše:
“Mi smo jedno u Boga, kao što vidiš, ništa nema u nama protivrečno… niti ima među nama prvog ni drugog”.
Još posavetovaše episkopa Jovana da im napiše jednu zajedničku službu i da im odredi jedan zajednički dan praznika. Povodom ovoga divnog viđenja spor se reši na taj način što se odredi 30. januar prema starom i 12. februar prema novom kalendaru kao zajednički praznik za sva tri ova jerarha. Ovaj dan je u crkvi obeležen kao crveno slovo.
Ovaj praznik grčki narod smatra ne samo crkvenim nego i svojim najvećim nacionalnim i školskim praznikom.
Verovanja u našem narodu
Ovi sveci su među Srbima uvažavani kao zaštitnici ljudi i životinja od mraza, hladnih i “zlih” vetrova. Po tome kakvi vetrovi danas duvaju, prognozira se kakvo nas vreme čeka tokom godine. Veruje se da će godina biti dobra i bogata ukoliko duva južni vetar, a da “severac” donosi lošu godinu s hladnim vremenom. Istočni vetar donosi nestašice, a zapadni izobilje ribe i mleka. Ako vetra nema, čeka nas bogata godina.
Čobani u zapadnoj Srbiji i Republici Srpskoj okupljaju se na današnji dan i sviraju u frule.
Komentari (0)