Srpski narod i Srpska pravoslavna crkva svakodnevno su suočeni sa uništavanjem i pljačkanjem srpskih svetinja u Federaciji Bosne i Hercegovine, ali i sa upisivanjem njihove imovine na taj entitet ili na jedinice lokalne samouprave i zato projekat “Koraci u kamenu, tragovima predaka” ima za cilj mapiranje svih grobalja, crkava, kapela i manastira SPC na teritoriji Federacije BiH.
To je rečeno danas u Beogradu na konferenciju za medije na kojoj su biti predstavljeni rezultati i aktivnosti realizovane u okviru projekta “Koraci u kamenu, tragovima predaka” i internet platforme Tragovima predaka, koju su organizovali Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije i organizacija Centar za demokratiju – Demokratski kompas (DEKOM) iz Banjaluke.
Direktor Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Ministarstva spoljnih poslova (MSP) Vladimir Kokanović rekao je su u ministarstvu svesni koliko su tragovi naših predaka važni za nas i za buduće generacije i da je zato MSP podržalo sufinansiranjem projekat “Koraci u kamenu: tragovi predaka”.
“Ako ne sačuvamo tragove svojih predaka, rizikujemo da buduće generacije ostanu bez dela priče o tome ko su, odakle su, odakle potiču i kome pripadaju. Zato ovaj projekat nije samo beleženje starih grobova ili spomenika; on je način da sačuvamo svoje korene i predamo ih onima koji dolaze posle nas”, rekao je Kokanović.
Dodao je da digitalna platforma “Tragovi predaka” predstavlja savremen način da sačuvamo to nasleđe.
“Zahvaljujući temeljnom radu na terenu, do sada su evidentirane stotine srpskih pravoslavnih grobalja u svih 10 kantona Federacije BiH. Svaka fotografija, svaki sačuvani natpis sa spomenika i svaka zabeležena lokacija važan su korak u borbi protiv zaborava”, naglasio je Kokanović.
Istakao je da taj posao ne bi bio moguć bez bliske saradnje sa Srpskom pravoslavnom crkvom i nadležnim eparhijama i da su razgovori sa sveštenstvom, lokalnim parohijama i meštanima bili su od velike važnosti za rad na terenu.
“Crkva je vekovima čuvala naš identitet i naše pamćenje, a ova platforma je dragocen način da potomci, istraživači i naši ljudi širom dijaspore pronađu svoje korene i saznaju više o svojim precima”, ocenio je Kokanović.
Podrška projektima koji čuvaju nasleđe
Dodao je da će Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu nastaviti da podržava projekte koji čuvaju kulturno-istorijsko nasleđe i identitet srpskog naroda.
“Verujemo da je briga o našem nasleđu ujedno i briga o budućnosti, gde narod koji poznaje svoje korene ima čvršći oslonac za generacije koje dolaze. Naš cilj je da nijedan trag koji svedoči o vekovnom postojanju srpskog naroda ne bude izgubljen samo zato što ga niko nije zabeležio ili sačuvao”, naveo je Kokanović.
On je rekao da je očuvanje imovine SPC i srpskog naroda u Federaciji BiH definitivno pravno pitanje kojim se u MSP vrlo temeljno bave, ali i pitanje očuvanja našeg nacionalnog dostojanstva, i da će na tome ćemo raditi i u narednom periodu.
Naglasio je da nije slučajno što se konferencija održala u Konaku kneginje Ljubice, gde je postavljena izložba “Kamen i cvet iz Prebilovaca”, posvećena očuvanju sećanja na svete prebilovačke mučenike koji su stradali u Drugom svetskom ratu.
“Kao što su Prebilovci trajni simbol naše istorije i duhovnosti, tako su i zapuštena srpska groblja, crkvišta i kapele širom Federacije BiH svedočanstva naših korena, koje ne smemo da prepustimo zaboravu”, istakao je Kokanović.
Saradnik na projektu “Koraci u kamenu: tragovima predaka” Dragan Jošić naveo je da im je cilj da kroz nekoliko godina imaju obuhvaćene sve crkve, manastire i groblja koja se nalaze na teritoriji Federacije BiH.
“Trenutno smo na nekih 16,3 odsto ispunjenosti cilja, jer naše procene i podaci govore da imamo na teritoriji Federacije oko 1.100 grobalja SPC, srpskih pravoslavnih grobalja, i da imamo oko 700 crkava, kapela i manastira na teritoriji Federacije”, naveo je Jošić.
Posledice građanskog rata
Naveo je da imaju određene upise gde se SPC naziva “Istočna pravoslavna crkva”; što je naziv koji je korišćen u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj.
“Mi smo devedesetih imali građanski rat u BiH, a i dan-danas živimo posledice tog rata, gde se uvek govori kako su Srbi izvršili agresiju na teritoriji BiH. A onda, kad otvorite zemljišne knjige vidite u Zenici Srpsku pravoslavnu crkvu iz 1856, vidite manastir Svetog Vasilija u Zavali opština Ravno iz 12. veka, onda se stvarno zapitate kako je neko sam na sebi mogao da izvrši agresiju”, naglasio je Jošić.
Kako je rekao, na taj način žele da pokažu celom svetu, ali i srpskom narodu širom sveta s čim se suočava srpski narod koji živi na teritoriji Federacije BiH, a pre svega SPC.
“Srbi koji žive u Federaciji nemaju nikog drugog sem te SPC i ona je jedino utočište tih ljudi koji tamo žive. I ako izbrišemo SPC sa prostora Federacije, onda smo izbrisali i naš narod koji tamo živi i koji je živeo na teritoriji Federacije”, ocenio je Jošić.
Dešavanja kao na Kosovu i Metohiji
On je naveo da se, osim SPC, mnogi Srbi suočavaju sa time da im se oduzima njihova imovina i dedovina, i kao i u slučaju SPC, upisuje na tzv. državu ili jedinicu lokalne samouprave.
“Dešava se nešto slično kao Srbima na Kosovu i Metohiji, s tim da vlast u Federaciji BiH to radi mnogo pametnije, stihijski, mimo očiju javnosti. I da, verujte, svakim danom sve manje Srba živi u Federaciji”, naveo je Jošić.
Predsednik Odbora za zaštitu prava Srba u Federaciji BiH Đorđe Radanović rekao je da se popisivanje srpkih grobalja sprovodi da bi se sačuvao trag postojanja pravoslavnih Srba tamo gde ih više nema.
“Za 100, 200, 300 godina će neki potomak, vaš ili moj, moći da jednim klikom na lokaciju dođe na groblje gde mu je sahranjen pradeda ili čukundeda. Suština je u tome da je srpska većina bila na 8. 400 km2 u Federaciji, a da je relativna većina bila i na oko 1.000 i nešto km2, a kad se to sabere, to je površina kao sadašnja Kosovo i Metohija, dakle oko 10.000 kilometara kvadratnih”, naveo je Radanović.
Rekao je da je mapirana lokacija pravoslavnog groblja i tamo gde Srbi nisu popisani posle 1941, kao u Ljubuškom, Livnu, Odžaku, a da je jedno srpsko groblje locirano na teritoriji opštine Gornji Vakuf, gde po popisu iz 1941. takođe nije bilo nijednog Srbina.
Komentari (0)