Može li se umreti od smeha? Ima li istine u čuvenom izrazu?

Ima nekoliko načina na koje smeh može izazvati negativan efekat na telo

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju
Foto: Pixabay/thisismyurl

Iako je verovatnoća vrlo mala, tehnički je moguće – i postoje dokumentovani slučajevi smrtnih slučajeva povezanih sa smehom, piše Live Science.

Ima nekoliko načina na koje smeh može izazvati negativan efekat na telo. Jedan od najranjivijih puteva je preko srca. U retkim slučajevima, silovit smeh može prouzrokovati „smehom izazvanu sinkopu“, stanje u kojem krvni pritisak brzo pada tokom preteranog smejanja.

To izaziva snažnu reakciju autonomnog nervnog sistema – mreže nerava koji regulišu nevoljne fiziološke procese – dovodeći do privremenog pada u količini krvi koja teče u mozak, što može rezultirati gubitkom svesti.

„Kad se smejete, pomerate grudni koš gore-dole i to menja pritisak u grudnoj duplji i može uticati na vagus živac, koji prenosi signale između mozga i većine unutrašnjih organa“, kaže dr Tod Koen, načelnik kardiologije u Njujorškom institutu za tehnologiju. „Zbog toga možete postati ošamućeni ili se čak – vrlo, vrlo retko -onesvestiti, naročito kad je veoma preterano“.

Prvi slučaj sinkope izazvane smehom dokumentovan je 1997, kad se 62-godišnji pacijent sa hipertenzijom i drugim srčanim problemima onesvestio nekoliko puta dok se grohotom smejao gledajući televizijsku seriju „Sajnfeld“, zbog čega je to stanje nazvano „Sajnfeldova sinkopa“.

Pacijent nije umro zbog toga i ta vrsta sinkope obično izaziva padanje u nesvest u trajanju kraćem od nekoliko minuta. Iako je tehnički moguće da sinkopa izazvana smehom zaustavi rad srca, veći rizik je što se takva onesvešćivanja mogu desiti u opasnim situacijama.

Moguće je da neko tokom tog stanja padne i udari glavu ili padne niz stepenice ili padne sa perona podzemne železnice pod voz i umre, rekao je Koen, naglašavajući da je to krajnje malo verovatno.

U drugim slučajevima, smeh može uticati na količinu kiseonika koja stiže do srca, pluća i mozga. Na primer, jake emocije, poput velike radosti, mogu ubrzati disanje i izazvati simptome astme, što može biti dalje pogoršano neuobičajenim disanjem povezanim sa smehom.

U studiji iz 2009, istraživači su ispitali 105 pacijenata sa astmom i otkrili da je više od 40% doživelo astmu izazvanu smehom. U teškim slučajevima, napadi astme mogu biti smrtonosni ako osoba nema pristup inhalatoru.

U teoriji, smeh takođe može izazvati nagli spazam glasnih žica – stanje poznato kao laringospazam – ili gušenje ukoliko osoba ne dobija dovoljno kiseonika između naleta smeha. Ipak, šanse za ove razloge smrti su slabe. Iako su zabeleženi slučajevi smrti od smeha zbog gušenja ili srčanog zastoja, to generalno ostaje malo verovatan uzrok smrti kod zdravih individua.

Foto: Pixabay/whitedaemon

U stvari, smeh je bezazlen – ili čak koristan – za vaše zdravlje u velikoj većini situacija. Smeh i humor mogu pomoći pacijentima da se nose sa svojim problemima, pružiti drugačiju perspektivu u pogledu njihovih bolesti i učiniti ih prisutnijima i zadovoljnijima u životu, kaže Koen.

Studije pokazuju da smeh može smanjiti anksioznost snižavajući značajno nivoe hormona stresa, kortizola, a ujedno povećavajući oslobađanje dopamina – „hemikalije zadovoljstva“.

Osim toga, smejanje može doprineti povećanju protoka kiseonika kroz telo i smanjenju zapaljenja kod pacijenata sa koronarnom arterijskom bolešću.

„Verujem da je smeh najbolji lek i vrlo je malo verovatno da će nekoga ubiti – ali je teorijski moguće“, rekao je Koen.



Izvor: Telegraf

Komentari (0)

    Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!

Ostavite komentar