Koronavirus doneo je neizvesnost, a vesti o njegovom nastanku, poreklu, prenošenju, širenju, simptomima, načinima lečenja, lekovima i vakcini ne posustaju. Govoto na dnevnom nivou pojavljuju se brojna naučna istraživanja, tvrdnje i mišljenja.
Brojne informacije i vesti na ovu temu i te kako utiču na mentalno zdravlje ljudi.
Kako zaštiti sebe i svoje mentalno zdravlje, za Objektiv otkriva psiholog i regionalni predstavnik INPEA za Evropu Nataša Todorović.
Najpre objasnimo psihoške aspekte novog virusa na ponašanje ljudi
Kao i u drugim kriznim situacijama i ovoj suočeni smo sa različitim ponašanjem ljudi, kaže Todorovićeva. Jedan deo građana se ponaša u skladu sa preporukama i informacijama koje dobijaju od relevantnih institucija i zahvaljujući tom ponašanju štite i sebe i druge i ne čine štetu. Ali postoje i građani koji se oglušuju o preporuke, vodeći se mišlju “neće to mene”, ili se vode logikom „samo da se ja i moja porodica zaštitimo, drugi neka misle na sebe“. Ovakva neodgovornost može dovesti do toga da i sebe i druge dovedete u zdravstveni rizik, poručuje sagovornik Objektiva.
Kako se osećamo
Pojava virusa KOVID–19 predstavlja novu situaciju, uz to mnogi detalji još uvek nisu poznati, pa je moguće da takva situacija kod ljudi pojačava doživljaj opasnosti i strah za sopstveno zdravlje i zdravlje svoje porodice i najbližih, objašnjava Todorovićeva.
Strah je normalna reakcija u ovakvim situacijama. Pored straha kod nekih ljudi javlja se i panika koja je intenzivan, odnosno jak doživljaj straha. Strah može biti reakcija na stvarnu pretnju ili pretpostavljenu pretnju. Upravo u ovoj situaciji sa koronavirusom naš strah nije odraz stvarnog rizika koji je utemeljen na naučnim, epidemološkim podacima, već je naše ponašanje vođeno našim ličnim doživljajem rizika i opasnosti, precizira sagovornik Objektiva. Što manje znamo o određenoj pretnji, sve više raste strah i osećaj neizvesnosti, u takvim situacijama često precenjujemo opasnosti od novih rizika, pa se javljaju ponašanja kojim želimo da povratimo kontrolu (kupovina zaliha, gomilanje hrane, zaštitnih sredstava ne vodeći računa o drugima, zaboravljajući da ukoliko drugi nemaju dezinfekciona sredstva i vi ste takođe pod rizikom iako iste imate), dodaje Todorovićeva.
O panici i o strahu u ovoj situaciji još uvek nemamo dovoljno podataka, ali nešto možemo da zaključimo na osnovu ponašanja i emocionalnih reakcija. Nema puno istraživanja o uticaju zaraznih i infektivnih bolesti na mentalno zdravlje, ali možemo reći da ova situacija utiče i na mentalno zdravlje i potrebno je voditi računa o dobrobiti pojedinaca, kaže Todorovićeva.
U svakoj epidemiji normalno je da se pojedinci osećaju uplašeno i zabrinuto. Uobičajeni odgovori ljudi koji su pogođeni (direktno i indirektno) mogu da uključuju:
• Strah da se ne razbole i umru.
• Izbegavanje približavanja zdravstvenim ustanovama zbog straha od infekcije dok sa druge strane osećaju neke tegobe i imaju potrebu za zdravstvenom zaštitom.
• Strah od gubitka sredstava za život, nemogućnosti rada tokom izolacije i strah od otpuštanja sa posla.
• Strah od socijalne isključenosti/smeštanja u karantin (izolaciju) može da dovede do stigme povezane sa bolešću (npr. negativan stav prema osobama koje potiču ili za koje se smatra da su iz pogođenih područja).
• Osećanje nemoći da zaštite voljene i straha od gubitka voljenih zbog virusa.
• Strah da moraju da se zbog karantina/izolacije odvoje od svojih voljenih i svojih negovatelja i uobičajene rutine.
• Strah ko će biti sa njihovom decom ako budu u izolaciji, strah ko će brinuti o njihovim ostarelim roditeljima. Odbijanje brige o maloletnicima bez pratnje, osobama koje žive sa invaliditetom ili starijim osobama zbog straha od infekcije, jer roditelji ili negovatelji su odvedeni u karantin
• Osećanje bespomoćnosti, dosade, usamljenosti i depresije zbog izolovanosti.
• Strah od ponovnog proživljavanja iskustva prethodne epidemije.
Todorovićeva dodaje i da postoje posebni stresni faktori koji utiču na ponašanje i emocionalne reakcije kod KOVID-19, a to su:
• Rizik da se ne zarazimo ili da ne zarazimo druge, posebno u situaciji kada transmisija bolesti nije 100% jasna. To povećava naš strah.
• Uobičajeni simptomi drugih zdravstvenih problema (groznica) mogu da dovedu do pogrešnog tumačenja simptoma i straha kod ljudi da su se zarazili.
• Roditelji mogu da budu zabrinuti i osećaju strah da će njihova deca biti sama bez podrške i brige ukoliko se oni razbole i budu u izolaciji.
• Rizik od pogoršanja fizičkog i mentalnog zdravlja ranjivih kategorija stanovništva (starije osobe, osobe sa invaliditetom i hronični bolesnici) ako su njihova deca, roditelji ili negovatelji smešteni u karantin.
Kako se nositi sa strahom u ovom slučaju?
Treba pratiti postojeće informacije koje su proverene i date od strane nadležnih institucija i svoje ponašanje prilagoditi preporukama koje smanjuju rizik, biti disciplinovan i poštovati preporuke stručnjaka, napominje naš sagovornik.
Zatim treba poštovati ljudsku bezbednost, u smislu da postupcima ne nanosite štetu ljudima ili da ih ne izlažete dodatnim rizicima (ako ste bolesni ne idite na posao i u posete drugim ljudima, nemojte da pravite zalihe koje su nepotrebne i time dovodite u direktnu opasnost druge osobe koje nisu u mogućnosti da nabave potrepštine, ali i indirektno vi dovodite i sebe i svoju porodicu u opasnost, jer ako vaš komšija ni saradnik nemaju dezinfekciono sredstvo to je rizik i za vas).
Zatim, zaštitite odrasle i decu od fizičkog ili psihološkog povređivanja (obavezno perite ruke, držite propisan razmak, kijajte i kašljite u maramicu ili rukav koristite zaštitnu opremu kad god je to neophodno i razgovarajte sa ukućanima i prijateljima).
Budite dostojanstveni i poštujte ljude u skladu sa njihovim kulturnim i društvenim normama (ukoliko je neko inficiran nemojte ga stigmatizirati).
Imajući u vidu sve navedeno, psiholog i regionalni predstavnik INPEA za Evropu Nataša Todorović u cilju očuvanja mentalnog zdravlja savetuje:
• Imajte u vidu da većina ljudi koji obole od COVID-19 ima blage simptome.
• Pomozite ljudima koji su ranjiviji na koronavirus, kao što su stariji građani i oni sa hroničnim bolestima.
• Pratite vesti o koronavirusu, a najproverenije i najkorisnije informacije možete pronaći na zvaničnim sajtovima Ministarstva zdravlja, Instituta i Zavoda za javno zdravlje ili na sajtu Svetske zdravstvene organizacije.
• Razgovarajte sa svojim starijim roditeljima, podelite sa njima važne informacije i preporuke za ponašanje u ovoj situaciji i činjenicu da je za njihovo zdravlje i dobrobit najvažnije pridržavanje propisanih mera.
• Dobrosusedska pomoć: pokušajte da se organizujete u svojoj zgradi ili ulici da pomognete starijim osobama (posebno onima koji žive sami) uz mere opreza i predostrožnosti (udaljenost, bez rukovanja, nošenje maske….). Može se desiti da starije osobe koje žive u vašoj blizini nisu uključene u aktivnosti zajednice, niti dobijaju podršku od institucija, pa vi predstavljate njihovu pravu podršku. Pokušajte da se dogovorite u okviru kućnog saveta da pomognete oko kupovine, plaćanja računa ili šetanje ljubimca. Budite solidarni i uzvratite. Pomaganje i ljubaznost prema drugim ljudima jača osećaj sopstvene vrednosti, emocionalno nas ispunjava i jača osjećaj zajedništva i pripadnosti i zato se uvek zahvalite i uzvratite ljubaznošću.
• Vaša deca takođe mogu da osećaju strah, ona mogu da posmatraju vaše ponašanje i osećanja. Zato je važno da komunicirate sa svojom decom. Važno je da roditelji razgovaraju sa svojom decom o načinima ponašanja i samozaštite, ali i da tokom boravka u kući ne odustaju od određene rutine i rasporeda. Takođe je preporuka da se donekle ograniči gledanje i konzumiranje medija kako bi anksioznost bila pod kontrolom.
• Ostanite povezani. Održavajte kontakt i družite se preko društvenih mreža, ovakav kontakt može vam pomoći da smanjite nivo stresa, da podelite osećanja sa drugima i da vam vrati osećaj normalnog funkcionisanja, a bez povećanja rizika od zaraze.
• Budite aktivni u svojoj kući. Aktivnost smanjuje stres, povećava energiju i jača imunološki sistem. Plešite, uređujte prostor u kome stanujete, vežbajte bar 10 minuta dnevno.
• Ukoliko osećate veliku nervozu, dugotrajnu tugu ili druge dugotrajne reakcije koje negativno utiču na vašposao ili međuljudske odnose trebalo bi da konsultujete stručnjake iz oblasti mentalnog zdravlja.
Zapamtite ovo krizno vreme će proći, a trenutna situacija bez obzira koliko vam se činila teška je prilika za rast i razvoj kao i mogućnost da iz ovoga izađemo bolji i snažniji nego što smo bili, poručujr sagovornik Objektiva, psiholog i regionalni predstavnik INPEA za Evropu Nataša Todorović.
Srbija je u devetoj nedelji epidemije. Kreće fazno ublažavanje mera, pa stoga savete iskoristite za korak ka povratku svakodnevnim obavezama, uz vrlo važnu napomenu da se treba prilagoditi životu sa novim virusom i novim pravilima društvenog ponašanja.
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije – Objektiv.rs
Psiholog Nataša Todorović: NAJVAŽNIJE je da STARIJI shvate da NISU SAMI
Komentari (0)